Teorija analiza bilansa

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

TEORIJA I ANALIZA BILANSA

PREDAVANJA

BIJELJINA 2020.

I TEZA

1. POSLOVNA ANALIZA KAO NAUČNA DISCIPLINA I PRAKTIČNA AKTIVNOST

1. Poslovna analiza kao poseban oblik naučne analize

U kontekstu razmatranja graničnih odnosa opšte-teorijskih nauka i posebnih teorijskih nauka koje
bliže proučavaju datu stvarnost, moraju se respektovati njihove

vertikalne

horizontalne

međuzavisnosti.

Vertikalne međuzavisnosti

odnose se na genetičku povezanost i interakcijski

odnos pojedinačnih naučnih disciplina i opšteteorijskih naučnih disciplina, u okviru date teorije.

Horizontalne međuzavisnosti

se ispoljavaju između posebnih naučnih disciplina kojima je, po

pravilu, zajednički predmet istraživanja, ali su im različiti prilazi, metodologije, sadržaji i odabrane
metode i tehnike naučnog proučavanja.

Poslovna analiza ima obeležja

posebnog oblika analize

, barem, iz dva razloga:

1) u okviru ekonomske nauke poslovna analiza proučava uži segment-ekonomiju preduzeća,
2) bavi se ekonomijom konkretnog preduzeća u entitetu-suštini ispoljavanja.

Ekonomska analiza poslovanja preduzeća ima karakter

naučne samostalne discipline

, što joj

potvrđuju i sledeća obeležja:

1) Ekonomska poslovna analiza preduzeća svoje ispitivanje i ocenjivanje /istraživanje/ u prilazu

započinje od prakse konkretnog preduzeća.

2) Istraživanje prakse konkretnog preduzeća, analiza ostvaruje tako što ima svojstvo sposobnosti

da pronikne u konkretne pojave i procese poslovnih zbivanja.

3) Procesom analize se dolazi do saznanja o zakonomernosti ispoljavanja ekonomije konkretnog

preduzeća.

4) Da bi poslovna analiza, kao posebna naučna disciplina i praktična aktivnost u preduzeću,

mogla sve to da ostvaruje, ona mora da poseduje specifičan pristup, koncepciju, ili sistem
predmeta proučavanja, metodologiju, metode i tehnike, cilj i zadatak.

2. Upravljanje promenama-razvoj ekonomike preduzeća i geneza poslovne analize

Za dokazivanje poslovne analize kao jedne od ključnih

teorijsko metodoloških naučnih

disciplina

i, posebno, aktivnosti u podršci efikasnom upravljanju preduzećem, kao i njenoj genezi,

argumentovano dokazuju sledeći prikazi:

●

promena u ekonomiji preduzeća na globalnom nivou i premeštanju težišta upravljanja,

●

adekvatnom razvoju i genezi promena u ekonomici preduzeća,

●

genezi razvoja analize kao teorijske i praktične aktivnosti da te promene može da tumači u
svojim konkretnim zbivanjima.

funkcija'' što se u našoj literaturi ističe samo kao ''upravljačka kontrola'', koja se skoro identifikuje
sa ''klasičnim pojmom kontrole''.

5. Upravljanje promenama i afirmacija kontrolinga

Zbivanja u svetu rezultiraju dinamikom promena na globalnom nivou, koje imaju svoja posebna
obeležja i u ekonomiji preduzeća. U sklopu tih promena postulira se

koncept upravljanja

promenama

, u kome zapaženo mesto ima kontroling.

Bit promena u ekonomiji preduzeća /korporacija/ težištem se locirala na

opstanak, rast i razvoj

preduzeća.

Suština promena se ispoljava u:

●

ubrzavanju globalnih promena,

●

tehnološkim inovativnim promenama,

●

skraćivanju ciklusa proizvoda,

●

turbulentnim tržišnim promenama,

●

promenama organizacije preduzeća,

●

gubljenju potpune preglednosti nad celinom poslovnih aktivnosti kompanije.

Gubitak preglednosti nad celinom organizacije,

poslovnih i strateških aktivnosti složene celine

– korporacija /preduzeća/,

inicirao je razvoj kontrolinga

Osvrt na genezu razvoja koncepcije kontrolinga i uvođenja u proces upravljanja

korporacijama

Smatra se da kontroling potiče iz Sjedinjenih Američkih Država, iako se njegovi prvi koreni nalaze
još u srednjem veku kada se pojam kontrolinga pominje u državnoj upravi Velike Britanije još u 15.
veku. Tada se taj pojam odnosio na područje nadzora, a označavao je proveravanje potvrda o robi i
novcu koji su ušli i izašli iz engleskoga kraljevskog dvora. U SAD-u se kontroling prvi put
spominje na državnom području, a njegov je glavni zadatak bio upravljanje državnim budžetom i
nadzor nad korišćenjem sredstava.

Na pojavu kontrolinga u današnjem smislu je delovao industrijski razvoj u SAD-u u drugoj
polovini 19. veka. Početkom 20. veka kontroling se uvodio retko, sve do dvadesetih i tridesetih
godina. Posebno se razvijalo računovodstvo, planiranje i analiza koji su se razvili u važan
instrumentarij u vođenju preduzeća. Svetska ekonomska kriza tridesetih godina prošlog veka
podstakla je potrebu za kontrolingom koji je trebao pomoći u procesu planiranja, povećanju
ostvarenja prihoda preduzeća i ostvarivanju poslovnih ciljeva.

Kontroling se u Nemačkoj počeo uvoditi pedesetih godina. Njegova je koncepcija bila preneta iz
Amerike, pa su krajem šezdesetih godina radno mesto kontrolora imala samo preduzeća «kćerke»
američkih kompanija. Već je 1974. godine 90% velikih preduzeća, s prometom većim od jedne

milijarde DEM, imalo uveden kontroling. Tokom uvođenja i primene, u periodu od 1949. do 1989.
godine, kontroling je u Nemačkoj doživljavao promenu zadataka.

U godinama koje označavaju početak uvođenja kontrolinga područje zadataka odnosilo se na
ekonomsko savetovanje, obračun troškova, oporezivanje, izveštavanje i bilansiranje. Za razliku od
toga, u razdoblju od 1985. do 1989. godine najveći značaj dobili su zadaci koji se odnose na
upoređivanja, analize odstupanja, nadzor nad troškovima i izveštavanje.

Kod nas, još za vreme zajedničke države, kontroling je najpre uveden krajem šezdesetih godina u
Meblu u Novoj Gorici, a uvela ga je konsalting kuća u okviru akcije "uzorno preduzeće" što je bilo
finansirano od strane OECD-a

Upravo, početkom ubrzane tranzicije u Srbiji, početkom ovog veka i u srbijanske korporacije se
uvodi kontroling. Pretežno su to korporacije kao što je Hemofarm a.d. - Vršac, Metalac a.d. -
Gornji Milanovac, te preduzeća koja su preuzele ili osnovale inostrane korporacije kao što je ATB
Sever - Subotica, „Olympus“ – Beograd, „Moderna“-Novi Sad i drugi.

Američki pristup kontrolingu

polazi od savremenog računovodstva koji pomaže menadžmentu

pri donošenju poslovnih odluka, pri tome se na računovodstvo gleda sa tri aspekta:

a) delatnosti koja snabdeva korisnike s kvantitativnim vrednosno izraženim informacijama,
b) deskriptivno-analitičke discipline koja identifikuje većinu poslovnih događaja,
c) informacionog sistema koji sakuplja i isporučuje ekonomske informacije preduzećima ili

drugim zainteresovanim korisnicima.

Računovodstvene informacije služe korisnicima za donošenje odluka, a razlikuju se eksterni i
interni korisnici.

Prema tom kriterijumu računovodstvo se deli na finansijsko i upravljačko. Finansijsko
računovodstvo priprema podatke za eksterne korisnike. Upravljačko računovodstvo usmereno je na
pripremu informacija za unutrašnje korisnike.

Glavni zadaci američkih kontrolera, usmereni su na:

●

planiranje u preduzeću,

●

pripremu, obradu i interpretaciju poslovnih informacija,

●

izradu ekonomskih analiza,

●

nadziranje poslovanja

10. Generičke funkcije kontrolinga

Generičke funkcije kontrolinga

koje određuju njegove zadatke i aktivnosti su usmerene podršci

odlučivanja i normativno orjentisanom upravljanju.

U generičke funkcije kontrolinga spadaju:

1. Koordinacija,

2. Planiranje,

3. Kontrola i analiza,

4. Informisanje.

II TEZA

2. KONSTITUTIVNI ELEMENTI POJMA POSLOVNE ANALIZE I POTREBA

USVAJANJA KONZISTENTNOG SISTEMA POSLOVNE ANALIZE

1. Osnovni konstitutivni elementi poslovne analize kao naučne discipline i poslovne aktivnosti

Svaku naučnu disciplinu i praktičnu aktivnost determinišu bitni konstitutivni elementi koji
podrazumevaju jasno određenje:

1. ciljeva,
2. predmeta /ili sadržaja/,
3. metoda i tehnika, i
4. zadataka,
proučavanja ekonomije preduzeća shodno specifičnostima proučavanja date naučne discipline i
praktične metodološke aktivnosti.

Ciljevi

poslovne analize su uslovljeni i determinisani

načinom upravljanja

preduzećem, odnosno

njegovim promenama i zahtevima.

Ciljevi analize

, bez sumnje su primarno u funkciji efikasnosti upravljanja-menadžmenta. U tom

smislu se mogu iskristalisati sledeći

ciljevi analize

za podršku menadžmentu:

1) Iskristalisati i prezentovati značaj i domet

kontrolnih informacija