Менаџер безбједности Масловљеву хијерархију примјењује:
1. физиолошке потребе – радећи боље, више и квалитетније запослени ће обезбједити
себи и својој породици кров на главом;
2. потреба за сигурношћу – менаџмент тежи да повећа сигурност посла, да смањи ризике
од повреда, живота и имовине, штетности, да пружи праведне услове за
пензионисање, да обезбједи медицинске услове, организује исхрану, рекреацију исл;
3. потреба за припадањем – реализује се кроз различите форме социјалних веза и
контаката који се могу организовати и ван радног времена (спорт, рекреација, дружење
на излетима);
4. потреба за поштовањем – остварује се кроз промоцију, унапређивање, стицање знања
исл;
5. потреба за самоактуализацијом – постављање запослених на високостручне послове,
за које менаџер има могућност да самостално донесе одлуку о постављању.
Менаџери безбједности и њихове службе често се суочавају са стресним ситуацијама,
посебно на спортиским догађајима, јавним скуповима или ванредним околностима.
Задатак им је да штите грађане и јавна добра од појединаца који нарушавају ред или
праве штету.
Аутоматизација технике постиже се вишеструким понављањем.
Одбрана од хладног и ватреног оружја захтјева интензивно увјежбавање.
Покрети попут удараца захтјевају до 5000 понављања, сложније технике још више.
Технике морају да буду брзе, прецизне и уз озбиљну физичку припрему.
Кључни ударци технике:
1. front kick (maya geri) – заустављање нападача, циља плексус, груди или главу (високо
подизање кољена је кључно)
2. side kick (yoko geri) – циља виталне тачке, правилна техника укључује подизање
кољена, ротацију кука, прекорак;
3. mawashi geri – кружно удара тјело, главу или ноге, захтјева ротацију кука и истезање;
4. gyaki zuki – најјачи ударац руком са ротацијом кука, усмјерен на виталне тачке;
5. кољено – циља груди као завршни ударац, уз хватање противника за крагну.
Одбрана од ножа:
укрштење руку одбија напад одозго;
код бочних напада следи бацање и завршни ударац;
1. напад палицом одозго – блок (age uke) хватање потиљка, ударац кољеном и завршетак
,,гиљотином“;
2. бочни напад палицом – избјегавање удараца, имобиилизација руке и полуга на лакту;
3. напад столицом – скраћивање дистанце, обарање хватањем ногавица и полуга на
кичми;
4. напад ногом у гениталије – блок укрштањем подлактица, ,,чишћење“ (ashi barau) и
полуга на кољену;
5. кружни ударац ногом у главу – блок (ude uke), прехват наткољенице и луксација
кољена;
6. директи ударац руком (djaku zuki) – блок (soto uke) и полуга на шаци;
7. кружни ударац рукама – крсно бацање (ipon seyo nage) и завршни ударац;
8. одрбана од револвера – одбијање пиштоља, прехват руке, полуга на рамену и
уклањање оружја ,,чишћењем“ ногу.
Дефинисање активности менаџера безбједности:
1. захтјева специјалну физичку опрему (пливање, орјентацију, скијање, роњење);
2. кључне вјештине за рјешавањекризних ситуација (снага, брзина, издржљивост –
провјеравају се тестовима).
Тестови физичке спремности:
1. ФБИ тест: трбушњаци, спринт 300 м, склекови, трчање 1.5 миљ (мин 12 поена):
2. Војна академија Србија: трчање 60м, згибови/склекови, скок у даљ, трчање 2400 м
(бодовање -30 до 100);
3. АПФТ – склекови, трбушњаци, трчање 2 миље (мин 60 бодова по вјежби);
4. УС Наву – пливање 500 јарди, склекови, трбушњаци, згибови, трчање 1.5 миљ.
Пливање и роњење:
технике пливања:
1. спасилачки краул (ефикасан и брз);
2. прсно пливање (штедљиво за транспорт);
3. бочно пливање (транспорт опреме/утопљеника);
4. пливање у одјећи и опреми (минимизација замора).
роњење
:
1. на дах (елементарне непогоде, задржавање даха);
2. са опремом (дужи боравак, декомпресија при изрону);
3. зароњавање са лоцирањем утопљеника.
пливачки и спасилачки тестови:
1. превлачење лутке 25 м – мјерење времена и завршетак изван базена;
2. препливавање 25 м у опреми и одржавање 5 мин – провјера укупног времена и
вертикалног положаја;
3. скок на ноге на висини 3 м – процјена технике, храброст и одлучност.
Тестови спасилаца и технике спасавања.
Тест превлачења лутке 25м – мјерење времена потребног за превлачење од једне ивице
базена до друге. Завршава се када спасилац и лутка изађу из базена – технику бира
испитник.
Тест испливања у опреми 25м и одржавање 5 минута – мјерење времена за
препливавање 25 м и остајање у вертикалној позицији 5 минута.
Тест скока на ноге 3 м – оцјењује се техника скока и особине као што су храброст и
одлучност, оцјене од 1 до 5.
Тест одржавања на води тегом – држање тега 5 кг мушкарци, 3.5 кг жене (испред
груди). Одржање вертикалног положаја са тегом – 4кг мушкарци, 3 кг жене (око
струка).
Тест превлачења утопљеника – техника хвата, за главу, рамена, морнарски полунелсон
на 10 м. Циљ је сигурно превлачење.
Спашавање у води:
1. брз и сигуран приступ дављенику уз кориштење техника пливања (модификовани
краул, прсно пливање);
2. љетње спашавање – на ријекама, језерима и морима;
3. зимско спашавање – на залеђеним површинама, уз помоћно средство или ланац
спасилаца.
Технике превлачења:
1. хватати за главу, груди, рамена, морнарски полунелсон или помоћу спасилаче опреме;
2. специјалне технике за извлачење (за оба зглоба, ватрогасни захват, за подлактицу).
Технике ослобођења од хвата дављеника:
1. од назад (врат) – специфичне технике за брзо одвајање:
2. од наприје (загрљај, врат) – одгуривање и провлачење;
3. за струк (напријед/назад) – припремна техника ослобољења уз одгуривање.
Утапање и прва помоћ
фазе утапања
– од почетка дезорјентације до биолошке смрти (кључне су хитне
интервенције и реанимација);
реанимација
– почиње у води, користећи вјештачко дисање ,,уста на уста/нос“. На
обали, поступци зависе од стања жртве:
1. бочни положај ако дише;
2. вјештачко дисање ако нема даха;
