СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Г Р А Ђ Е В И Н С К Е И
Р У Д А Р С К Е М А Ш И Н Е
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
1
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Изградоа грађевинских пбјеката (зграда, путева, тунела, брана и мнпгих
других) ппвезана је са пгрпмнпм пптрпшопм каменпг материјала. Камени
материјал се дпбија механичким разараоем прирпдних стена, кпје се разликују пп
начину ппстанка и мпгу бити еруптивне, седиментне или метампрфне.
Стене кпје се кпристе за дпбијаое каменпг материјала првп се разарају, а
ппсле тпга се и дпдатнп пбрађују.
Експлпатација камена се врши на местима кпја се зпву каменплпми, и тп су
најчешће птвпрени ппвршински кпппви. С пбзирпм да стене пбухватају највећи деп
земљине кпре камени материјал се најчешће експлпатише са ппвршине, на
ппвршинским кпппвима. У каменплпмима, разбијаое стена врши се експлпзивпм,
пп етажама.
Механичким разараоем стена се дпбијају велики камени кпмади, и да би се
дпбип камени материјал кпји се кпристи у изградои те стене треба дпдатнп
пбрадити.
Какп је пве стене пптребнп механички разарати и пбрађивати, за
прпјектпваое и рад машина најважнији елемент је чврстпћа на притисак и мпдул
еластичнпсти стена.
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
3
пречник некпг тела се пдређује из оегпвих стварних димензија. У пракси се
најчешће примеоују следеће једнакпсти:
3
;
;
;
2
3
sr
sr
sr
sr
l b
l b h
d
d
d
l b
d
l b h
Средои перечник кпд дрпбљеоа се дефинише кап ширина квадратнпг
птвпра крпз кпји прплази 80% дрпбине, или више.
За сам прпцес дрпбљеоа мпра се утрпшити неки рад. За пдређиваое
величине утрпшенпг рада за дрпбљеое ппстпји низ хипптеза, пд кпјих две дају
најближе решеое, а тп су:
‒
површинска хипотеза Ритингера
– ппстављена је 1867.гпдине.
‒
запреминска хипотеза Кика
и Кирпичева
– 1874.гпдине.
Пп хипптези
Ритингера
, пптребан рад за дрпбљеое директнп је
прпппрципналан нпвпнасталпј ппвршини издрпбљенпг материјала:
R
A
k
A
,
где је:
A
– величина нпвпнастале ппвршине.
На примеру кпцке мпже се приказати величина нпвпнастале ппвршине.
Слика
2
:
Шема дрпбљеоа кпцке
D
i
d
– степен дрпбљеоа,
2
6
D
– ппвршина кпцке пре дрпбљеоа,
2
6
d
– ппвршина једне мале кпцке ппсле дрпбљеоа,
3
2
3
6
D
d
d
– укупна ппвршина свих кпцака ппсле дрпбљеоа, па је
2
3
2
2
3
6
6
6
1
D
D
A
D
D i
i
D
i
2
2
6
1
R
R
A
k
D i
k D
– пптребан рад
R
k
– кпефицијент Ритингера и представља рад кпји је пптребан да
пбразује нпву ппвршину пд
1
2
m
,
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
4
Рад кпји је пптребан за дрпбљеое
Q
тпна материјала у кпме се налази
N
једнаких кпмада пречника
D
за степен дрпбљеоа
i
, пдређује се из једнакпсти:
2
2
3
R
R
R
R
Q
Q
A
k D N k D
k
g D
D
Пп хипптези
Кика и Кирпичева
, рад утрпшен на дрпбљеое прпппрципналан
је дефпрмаципнпј запремини материјала кпји се дрпби. Пп Хукпвпм закпну
дефпрмације тела ппд притискпм мпже се пдредити из једнакпсти:
F l
l
A E
,
где је:
l
– линеарна дефпрмација тела,
F
– сила кпја прпузрпкује дефпрмацију,
l
– првпбитна дужина тела,
A
– ппвршина пппречнпг пресека,
E
– мпдул еластичнпсти.
Дефпрмаципни рад и сила пдређују се из једнакпсти:
;
2
k
F
l
A
F
A
,
где је:
– чврстпћа тела на притисак.
Када се среде једначина дпбија се:
2
3
2
2
2
2
k
k
k
F
l
A F l
A
l
V
A
k V
k D
A E
E
E
,
где је:
k
k
– кпефицијент Крипчева и Кика и представља рад кпји је пптребан
за дрпбљеое јединице запремине.
Ова једнакпст даје дпбре резултате за прпрачун пптребнпг рада за крупнп
дрпбљеое.
Рад за дрпбљеое
Q
тпна материјала са степенпм дрпбљеоа
i
,
и брпјем
кпмада
N
, дпбија се из једнакпсти:
3
k
k
k
R
Q
A
k V N k V
k Q
g D
Ф. Бпнд је предлпжип средое решеое за прпрачун дефпрмаципнпг рада:
3
2
2,5
b
b
b
A
k
D D
k D
