Prevoz za sopstvene potrebe

1

STANJE I MOGU

Ć

NOSTI RAZVOJA PREVOZA ROBE ZA 

SOPSTVENE POTREBE 

(Tekst je deo diplomskog rada Tatjane Jovanovi

ć

: ''Stanje i mogu

ć

nosti razvoja prevoza robe za 

sopstvene potrebe'', maj 2004.) 

SADRŽAJ 

1.

OSNOVNO O EVROPSKOJ UNIJI ...................................................................................................... 2

1.1.

Istorijat evropske integracije ....................................................................................................... 2

1.2.

Institucije Evropske Unije............................................................................................................ 3

2.

ZAKONSKI OKVIR PREVOZA ROBE U DRUMSKOM SAOBRA

Ć

AJU U EU ..................................... 4

2.1.

Pravni akti Evropske Unije.......................................................................................................... 5

2.2.

Pregled pravnih akata koji se odnose na prevoz robe u drumskom saobra

ć

aju po pojedinim 

oblastima .................................................................................................................................... 6

3.

ZAKONSKI OKVIR PREVOZA ZA SOPSTVENE POTREBE U EU..................................................... 9

3.1.

Prevoz za sopstvene potrebe kroz pravne akte EU .................................................................. 10

3.2.

Prevoz za sopstvene potrebe kroz nacionalna zakonodavstva zemalja 

č

lanica EU.................. 11

4.

PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE U DOKUMENTIMA CEMT-a ................................................ 12

5.

PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE KROZ NACIONALNA ZAKONODAVSTVA ZEMALJA CIE .. 12

6.

STATISTI

Č

KI PODACI O PREVOZU ROBE U DRUMSKOM SAOBRA

Ć

AJU................................... 13

7.

PERSPEKTIVA PREVOZA ZA SOPSTVENE POTREBE.................................................................. 14

8.

PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE U REPUBLICI SRBIJI .......................................................... 15

8.1.

Statisti

č

ki podaci o prevozu robe u drumskom saobra

ć

aju na nivou Srbije i Crne Gore............ 16

8.2.

Perspektiva prevoza za sopstvene potrebe u Republici Srbiji................................................... 17

LITERATURA .......................................................................................................................................... 18

2

1.

OSNOVNO O EVROPSKOJ UNIJI 

1.1. 

Istorijat evropske integracije 

U osnovi institucija Unije i njenog dinami

č

kog jezgra koje 

č

ine Evropsku zajednicu leže 

evropski pokreti. To je osobina koja razlikuje ovaj proces ujedinjenja od ostalih napora da se 
grupišu države u svetu. Karakteristika koja je potpuno nova i razlikuje Evropsku uniju od ostalih 
tipova udruživanja država jeste 

č

injenica da su zemlje 

č

lanice ustupile deo svojih suverenih 

prava Evropskoj zajednici kao centru i dali joj mo

ć

 da deluje nezavisno. Primenom ovih prava 

Evropska zajednica je u mogu

ć

nosti da propisuje zakonska akta koja imaju istu snagu kao i 

nacionalni zakoni. 

Hod prema otvorenoj uniji otpo

č

eli su evropski pokreti stvaranjem Saveta Evrope, nakon 

č

ega je usledila Evropska zajednica koja je utrla put ka Uniji. 

Razmišljanja ro

đ

ena u krugovima Pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata 

podstakla su nastanak koncepta takve organizacije zajedni

č

kog života na kontinentu koji bi 

mogao nadživeti nacionalne antagonizme. Altiero Spineli, italijanski federalista i Žan Mone, 
funkcionalista smatraju se idejnim tvorcima Šumanovog plana. Robert Šuman, tadašnji 
francuski ministar inostranih poslova 9. maja 1950. godine izneo je svoju ideju o stvaranju 
Evropske zajednice za ugalj i 

č

elik. Ova zajednica bi, kako je on tvrdio, predstavljala istorijski 

korak ka ''organizovanoj i vitalnoj Evropi'', koja je ''nužna za civilizaciju'' i bez koje ''mir u svetu 
nije održiv''. Šumanov plan postao je realnost potpisivanjem osniva

č

kog ugovora Evropske 

zajednice za ugalj i 

č

elik

1

 u Parizu 18. aprila 1951. godine od strane šest zemalja (Belgija, 

Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg i Nema

č

ka), koji je stupio na snagu 23. jula 1952. 

godine. Ovim je stvoreno zajedni

č

ko tržište za ugalj i 

č

elik za šest zemalja osniva

č

a. 

Dalji napredak usledio je nekoliko godina kasnije potpisivanjem me

đ

unarodnog ugovora u 

Rimu 25. marta 1957. godine kojim su osnovane Evropska ekonomska zajednica

2

 i Evropska 

zajednica za atomsku energiju

3

. Ugovor je stupio na snagu 1. januara 1958. godine. 

Uspeh šesto

č

lane zajednice podstakao je Dansku, Irsku i Veliku Britaniju da podnesu 

zahtev za pristupanje Zajednici. Ona je prvi put proširena 1. januara 1972. godine, nakon dugih 
pregovora i protivljenja Francuske, koja je za vreme vladavine generala De Gola dva puta 
(1961. i 1967. godine) iskoristila pravo veta da bi spre

č

ila priklju

č

enje Velike Britanije. 

Pove

ć

anjem Zajednice sa šest na devet 

č

lanova prošireno je i njeno delovanje na podru

č

je 

socijalne i regionalne politike, kao i na politiku zaštite životne sredine. Zajednici su se pridružile i 
južnoevropske zemlje: 1981. godine Gr

č

ka, a 1986. godine Španija i Portugalija. Tri nove zemlje 

su 1. januara 1995. godine pristupile Uniji: Austrija, Finska i Švedska. 

Nakon pada berlinskog zida i demokratizacije zemalja Srednje i Isto

č

ne Evrope, 

promenjena je politi

č

ka struktura cele Evrope. Zemlje 

č

lanice odlu

č

ile su da u

č

vrste veze, pa su 

zapo

č

ele pregovore o novom ugovoru 

č

ije je glavne odrednice potvrdio Evropski savet u 

Mastrihtu 1991. godine. Ugovor o Evropskoj uniji (UEU) potpisan je februara 1992. godine u 
holandskom gradu Mastrihtu, a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine. 

Primenjuju

ć

i klauzulu o mogu

ć

nosti izmene Mastrihtskog ugovora, zemlje 

č

lanice su 2. 

oktobra 1997. godine u Amsterdamu potpisale novi ugovor kojim prihvataju i u

č

vrš

ć

uju politiku i 

nadležnosti Evropske unije (EU), posebno u saradnji na polju pravosu

đ

a, slobodnog kretanja 

ljudi, u spoljnoj politici i zdravstvu. Amsterdamski ugovor stupio je na snagu 1. maja 1999. 
godine. 

1

 European Coal and Steel Community - ECSC 

2

 European Economic Community - EEC 

3

 European Atomic Energy Community - EURATOM 

4

na

č

in ona ima veliki uticaj na napredovanje procesa integracije. Evropska komisija predlaže 

budžet i zadužena je da, nakon što ga usvoje Evropski savet i Evropski parlament, raspore

đ

uje 

sredstva iz budžeta. Ona se stara o upravljanju evropskim fondovima, kao što su Evropski fond 
za garancije u poljoprivredi, Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond. 

Aktivnosti Evropske komisije: 

•

 gotovo 

isklju

č

ivo pravo inicijative, 

•

  podsticanje inegracije putem preporuka i mišljenja, 

•

  nadzor poštovanja primarnog i sekundarnog prava Evropskih zajednica, 

•

 koriš

ć

enje nadležnosti koje joj prenosi Evropski savet sa ciljem primene njegovoh 

odluka. 

¾

Evropski sud pravde (European Court of Justice) 

Petnaest sudija i osam glavnih advokata, koje na šest godina opštom saglašnoš

ć

u 

imenuju vlade zemalja 

č

lanica 

č

ine Evropski sud pravde. Evropski sud pravde zadužen je za 

pravilno tuma

č

enje i primenu propisa EU i Osniva

č

kih ugovora. Zahvaljuju

ć

i toj funkciji, Evropski 

sud pravde imao je odlu

č

uju

ć

u ulogu pri izradi Evropske zajednice u pravnu zajednicu. Sedište 

Evropskog suda pravde nalazi se u Luksemburgu. 

¾

Evropski revizorni sud (Court of Auditors) 

U skladu sa brojem zemalja 

č

lanica, Evropski revizorni sud se sastoji od petnaest 

č

lanova, koje imenuje Evropski savet na šest godina, nakon savetovanja sa Evropskim 

parlamentom. Predsednik se bira na tri godine. Sedište Evropskog revizornog suda je u 
Luksemburgu. Osnovni zadatak mu je da proverava zakonitost i pravilnost finansijskih prihoda i 
rashoda, te ekonomi

č

nost finansijskog poslovanja Evropskih zajednica uopšte. 

¾

Evropska centralna banka (European Central Bank) 

Evropska centralna banka ima sedište u Frankfurtu, odgovorna je za primenu monetarne 

politike EU i pokrenula je zajedni

č

ku monetu evro. Deluje zajedno sa centralnim bankama 

zemalja 

č

lanica, sa kojima 

č

ini Evropski sistem centralnih banaka. 

2.

ZAKONSKI OKVIR PREVOZA ROBE U DRUMSKOM SAOBRA

Ć

AJU 

U EU 

Najvažniji privredno-politi

č

ki cilj EU jeste stvaranje jedinstvenog tržišta unutar kojeg je 

omogu

ć

eno slobodno kretanje ljudi, robe, usluge i kapitala. 

Č

etiri slobode i ono što one 

podrazumevaju prikazano je na Slici 1. 

Prevoz predstavlja jedan od klju

č

nih elemenata u stvaranju jedinstvenog tržišta, budu

ć

i da 

doprinosi fizi

č

kom ostvarenju dva njegova osnovna cilja - slobodnom kretanju ljudi i slobodnom 

kretanju roba. On sam po sebi predstavlja jednu od najve

ć

ih industrija i u vezi je sa ostalim 

klju

č

nim elementima politike Evropske zajednice - sa ekonomskom, energetskom, socijalnom i 

regionalnom politikom, kao i sa politikom zaštite životne sredine. Pored toga, prevoz je i most 
izme

đ

u zemalja 

č

lanica EU i ostalih zemalja Evrope. 

Tržište prevoza robe u drumskom saobra

ć

aju u zemljama 

č

lanicama pre stvaranja 

jedinstvenog unutrašnjeg tržišta karakterisao je pluralitet zakonskih odredbi kako u domenu 
unutrašnjeg tako i u domenu me

đ

unarodnog drumskog saobra

ć

aja, u oblastima kao što su 

pristup profesiji, pristup tržištu, tehni

č

ki standardi i kontrola, socijalni uslovi, fiskalna pitanja, 

zaštita životne sredine, bezbednost i dr. 

Jedan od neophodnih uslova za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u drumskom 

saobra

ć

aju jeste obezbe

đ

ivanje slobode pružanja usluge bez diskriminacije na osnovu 

državljanstva ili mesta osnivanja. Da bi se postigao ovaj cilj, bilo je neophodno uskladiti uslove 
slobodne konkurencije. U tom cilju E(E)Z je usvojila mere za uspostavljanje standarda u ve

ć

navedenim oblastima. U isto vreme eliminisane su restrikcije u pružanju me

đ

unarodnih 

5

prevoznih usluga zasnovane na sistemu kvota. Od 1976. godine kvote E(E)Z su redovno 
pove

ć

avane svake godine do 1993. kada su potpuno ukinute. Rezultat ovog procesa je da 

prevoznik ima pravo da pruža usluge prevoza na teritoriji 

č

itave EU ukoliko udovoljava uslovima 

sadržanim u uputstvima koja regulišu pristup profesiji. 

Slika 1. 

Č

etiri slobode 

Mere koje se ti

č

u otvaranja nacionalnih tržišta stranim državljanima tako

đ

e su usvojene 

kao zna

č

ajan element stvaranja unutrašnjeg tržišta. 

2.1. 

Pravni akti Evropske Unije 

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice predvi

đ

a postojanje tri vrste obavezuju

ć

ih pravnih 

akata (pravila, uputstva i odluke) i dve vrste neobavezuju

ć

ih pravnih akata (preporuke i 

mišljenja). 

Pravila (Regulations)

 donosi Evropski parlament, Evropski savet ili Evropska Komisija. 

Ona imaju karakter propisa opšte primene, obavezuju u celini i direktno se primenjuju u svim 
zemljama 

č

lanicama. Po materijalnoj sadržini i prirodi svojih odredbi, 

pravila

 se mogu uslovno 

ozna

č

iti i kao nadnacionalni ili evropski zakoni, 

č

ijim se donošenjem vrši potpuna unifikacija 

propisa koji se odnose na predmetna pitanja obuhva

ć

ena 

pravilom

. U doma

ć

oj pravnoj literaturi 

se ovi akti prevode i ozna

č

avaju i kao 

uredbe

. 

Upustva (Directives)

 su pravni akti koji obavezuju zemlje 

č

lanice na koje se odnose u 

pogledu cilja koji treba ostvariti, ali je nacionalnim vlastima ostavljena sloboda u pogledu izbora 
oblika i sredstva njihovog sprovo

đ

enja, odnosno izvršenja. Primenom 

upustava 

ostvaruje se 

harmonizacija ili uskla

đ

ivanje nacionalnih prava 

č

ime se stvara neophodno pravno okruženje za 

uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. 

Odluke (Decisions) 

su pojedina

č

ni administrativni akti koji obavezuju samo one na koje se 

odnose. 

Odluke

 se mogu odnositi na zemlje 

č

lanice, pravna i fizi

č

ka lica. 

Odluke

 koje se odnose 

na zemlje 

č

lanice obavezuju

ć

e su za te zemlje i za njihove državljane. 

Preporuke i mišljenja (Recomendations and Opinions) 

spadaju u grupu pravno 

neobavezuju

ć

ih pravnih akata. Njihova svrha je da na neobavezuju

ć

i na

č

in upute, one na koje 

se odnose, na odre

đ

eno poželjno ponašanje. 

SLOBODNO KRETANJE LJUDI

SLOBODNO PRUŽANJE 

USLUGA 

•

 Ukidanje  grani

č

nih kontrola 

•

 Harmonizacija  zakonodavstva 

•

Sloboda poslovanja i 
zapošljavanja 

SLOBODNO KRETANJE ROBE

SLOBODNO KRETANJE 

KAPITALA 

•

 Liberalizacija  finansijskih  službi 

•

 Harmonizacija nadzora banaka 

i osiguranja 

•

Otvaranje tržišta prometa i 
telekomunikacija

•

 Ukidanje  grani

č

nih kontrola 

•

 Harmonizacija  i  me

đ

usobno 

priznavanje normi i propisa 

•

 Harmonizacija  poreza 

•

 Ve

ć

a mobilnost novca i kapitala

•

 Koraci za stvaranje zajedni

č

kog 

finansijskog tržišta 

•

 Liberalizacija 

prometa 

sigurnosni papirima