PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
Fakultet sportskih nauka
Banja Luka
Pera Peric
Jedriličarstvo
Seminarski rad
Nastavni predmet: Prikaz sportova
Predmetni nastavnik: Prof.dr Djordje Nićin
Student:
Pera Peric
Beograd,2013
Sadržaj:
1. Uvod……………………………………………………………………………….. 1
2.0. Razvoj vazduhoplovnog jedriličarstva kao posebne grane 2
3.0. Tehnika i taktika jedrenja …………………… … …..… ……………… 3,4
3.1. Jedrenje na padinama…………………………………………………………5
3.2. Jedrenje na vazdušnim talasima……………………………………… 6
3.3. Jedrenje ispred olujnog fronta………………………………………… 7
3.4. Jedrenje na termičkim stubovima……….…………………………… 7,8
3.5. Taktika preleta…………………………….…………………………………… 9
4.0. Psihofizička priprema…………………………………………………….. 9
5.0. Kategorije leta………………………………………………………………… 10
6.0. Rekordi……………………………………………………………………………. 10
7.0. Takmičarske klase…………………………………………………………. 10,11
8.0. Takmičenja…………………………………………………………………… 11
9.0. Zaključak……………………………………………………………………….. 12
2.0. Razvoj vazduhoplovnog jedriličarstva kao posebne grane
Istorija sportskog vazduhoplovnog jedriličarstva datira mnogo pre avijacije. Još krajem 19 veka
javljaju se prvi pokušaji leta na spravama težim od vazduha. Osnivačem se smatra Oto Lijental
koji jeda prve naučne radove i koji je 1981. godine ostvario bez upotrebe motora,prvi let sa
spravom težom od vazduha. Kao posebna vazduhoplovna disciplina izdvaja se od motornog
letenja 1903. godine,tačnije posle ostvarivanje prvog leta na motorni pogon. Do I svetskog rata
na razvoju jedrličarstva radili su samo pojedinci,kasnije to preuzimaju aero klubovi i druge
organizacije koje su uglavnom bile studentske. Tako se u Francuskoj osniva društvo sa
specijalnim istraživanjima jedriličarstva.
Za vreme prvog svetskog rata razvoj jedriličarstzva stagnira u svim zemljama. Stvarni razvitak
počinje tek posle prvog svetskog rata. U Nemačkoj je Versajskim ugovorom o miru bilo
zabranjeno da poseduje vojno vazduhoplovstvo,a bio je ograničen i rad civilnog
vazduhoplovstva,tako da se oni okreću jedriličarstvu. Centar za jedriličarsto bilo je brdo na
Rhonu,gde se održavaju i prva takmičenja. Tu se 1925. godine osniva i udruženje za razvoj i
istrživanja na polju jedriličarstva,koje je sadržavalo pet sekcija:vazduhoplovno-
tehničku,aerodinamičku
,pilotažnu,metereološku i za eksperimentalne letove. U SAD se 1928. godine
osniva prva jedriličarska škola u Cape Codu,državi Massachusets,a 1932 godine osniva se jedriličarsko
udruženje u Elmire,država Nework. U Poljskoj pored udruženja osniva se i institut pri Politehnici u
Lavovu,u čijem se aerodinamičkom tunelu vrše ispitivanja modela jedrilica i aeroprofila.
Za Jugoslaviju podaci datiraju od 1909. godine kada se Oskar Ržiha iz Maribora digao svojom
jedrilicom sa brda Urban i poleteo 600m. Posle prvog svetskog rata 1923. godine prve jedrilice
su gradili inžinjeri Miki i Fizir i entuzijasti Hosu i Tišma. Međutim tek 1930. godine počinje
organizovani razvitak sportskog jedriličarstva,kada je fabrici aviona ikarus u Zemunu osnovana
jedriličarska grupa. Od 1931-1932 osnivaju se prve jedriličarske škole u Pinosavi kod Beograda i
na Pohorju. Jedriličarstvo se razvija zahvaljujući velikom zalaganju pojedinaca kao i minimalnoj
pomoći koji su pomogli izgradnju jedrilica.
Posle I svetskog rata dolazi do razvoja i na međunardnom planu. U Nemačkoj 1930. godine
osniva se internacionalna komisija za studije bezmotornog letenja čiji zadatak bio usavršavanje
jedrilica u tehničkom pogledu i razvoj jedrenja .Bilo je ukupno 16 članova,među kojima je i
Jugoslavija. Osniva se i jedriličarska komisiji pri međunarodnoj vazduhoplovnoj federaciji
(FAI),za organizovanje međunarodnih takmičanja. Pored ove dve navedene komisije,osnivanju
se i mnogo druga udruženja za međunarodnu saradnju.
Zatim dolzi period II svetskog rata,kada su se kristile transportne jedrilice velike nosivosti,za
prebacivanje vojnika i materijala pri vazdušnim desantima.
Nakon II svetskog rata obnavljaju se i osnivaju nova udruženja. Prestaje izgradnja transportnih
jedrilica,izuzev u Francuskoj koja je još par godina radila na tome.
Otvara se niz aero klubova,a školovanjem pilota jedriličara stvara se sposoban kadar za letačke
specijalnosti. Osniva međunarodna naučno tehnička organizacija za jedrenje,koja je postala i
organizator takmičenja tehničke prirode za najbolje jedrilice standardne klase. Sve je veći razvoj
u brojnom i tehničkom pogledu.
Jedriličarstvo postaje masovan sport. Daljem razvoju jedriličarstva od presudnog značaja imaju
takmičenja,pogotovo održavanje svetskih prvenstava,koja se redovno organizuju svake druge
godine.
3.0. Tehnika i taktika jedrenja
Za razumevanje sprovodjenja jedne takve delatnosti kao što je sportsko vazduhoplovno
jedriličarstvo,aerodinamika i teorija letenja imaju prvobitan značaj.Održavanje letelice u
vazduhu objašnjava se pojavom uzgona,koji je u tesnoj vezi sa konstrukcijom aeroprofila. Kada
se krilo posmatra iz profila,videće se da je njegova gornja strana koja se naziva gornjaka malo
ispupčena,a donja koja se naziva donjaka je relativno ravna. Kretanjem jedrilice,vazduh koji
dolazi na napadnu ivicu krila račva se,tj. dolazi do poremećaja u slobodnoj struji vazduha. Zbog
zakrivljenosti aeroprofila,strujnice na gornjaci moraju da pređu duži put da bi stigle do izlazne
ivice,pa se stoga brže i kreću. Na mestu gde je brzina povećana pritisak se smanjuje tj. stvara se
podpritisak. Na donjaci se stvara nadpritisak,jer se brzina smanjuje. Povećanjem napadnog
ugla,još više raste polje podpritiska ,a samim tim uzgon. Prema tome uzgon je posledica razlike
pritiska na aeroprofilu i slobodnoj struji vazduha.
slika 1
Na ovoj slici je prikazan raspored pritiska na aeroprofilu. Može da se uoči na skoro 2/3 vazdušne
sile stvara podpritisak,a 1/3 nadpritisak.
Bernulijeva jednačina određuje zavisnost između pritiska i brzine kretanja.
