UVOD
Kao ilustracija obima zadatka vangradskih i gradskih sistema saobraćaja može
poslužiti podatak da se danas u našoj
zemlji praktično 2/3 putovanja ljudi obavlja
javnim gradskim saobraćajem, a samo 1/3 međugradskim sistemima.
U prikaz nisu uključeni individualni vidovi prevoza .
Najveći broj gradova u našoj zemlji se nalazi
u fazi kontinualnog širenja
i to po
koncentričnim krugovima, što u sobraćajno - urbanističkom pogledu
izaziva niz
problema:
povećanje dužina putovanja
- sve manji broj kretanja može da se
obavi pešice ili biciklom,
prostorna i vremenska koncentracija saobraćajnih tokova izaziva
zagušenja
i bitno smanjenje brzina kretanja na glavnim pravcima,
prostorno širenje grada nije praćeno srazmernim zahvatima u
saobraćajnoj osnovi usled istorijskog urbanog nasleđa ili prirodnoh
ograničenja, što
pogoduje korišćenju putničkih automobila.
Time se
brzo uvećava broj vozila na relativno ograničenom prostoru.
1
ALTERNATIVE BUDUCEG RAZVOJA
Kontinualno širenje urbanih sadržaja - predstavlja najslabije rešenje
u
ekonomskom, prostornom, ekološkom, a posebno u saobraćajnom pogledu.
Formira se monocentričan grad sa izrazitom prostornom koncentracijom
kretanja svim sredstvima prevoza.
Koridorski razvoj locira gradske sadržaje duž glavnih saobraćajnih
koridora
, a najveće intenzitete koncentriše oko čvorova odnosno stanica.
Monocentričnost se smanjuje, budući da saobraćajni koridori nude dobru
pristupačnost delovima teritorije izvan
centralnog područja,
što je uslov za
narastanje sekundarnih centara.
Sekundarne aglomeracije
se zasnivaju na ograničenju širenja glavne gradske
aglomeracije i odsmišljenom formiranju
kompletno opremljenih naselja i
gradova (10.000 - 100.000 stanovnika) sa svojim centrima.
Uslov za
ovakav prostorni koncept razvoja je dobra veza sa glavnom gradskom
aglomeracijom. Ovakav koncept je
najpovoljnije rešenje u savremenoj
urbanističkoj praksi
, ali sadrži latentnu opasnost da, ukoliko nema kontrole,
preraste u koridorski razvoj, a zatim u kontinualni.
2
Opšti algoritam procesa planiranja namene površina i saobraćaja
4
METODOLOSKE OSNOVE PROCESA PROJEKTOVANJA
Projektovanje gradskih saobraćajnica, pored tehničkog oblikovanja objekta,
predstavlja i značajnu komponentu društveno ekonomskog i prostornog planiranja.
Zato je izuzetno značajno, sadržajno i vremenski uskladiti faze projektovanja sa
drugim širim aktivnostima, pre svega sa planiranjem prostora .
Studija mreže
, koja podrazumeva fizičku proveru osnovnih planerskih ideja u
realnim uslovima,
predstavlja kostur za racionalnu i efikasnu organizaciju
prostora
, saglasno najširim društveno ekonomskim ciljevima gazdovanja
prostorom. Čak i na tom makro nivou razmatranja neophodno je u određenoj
meri izvršiti projektantske provere uslova funkcionisanja i izgradnje
saobraćajnica.
Regulacioni plan (RP)
mreže primarnih saobraćajnica, sadrži jednoznačno
definisan
položaj svih elementarnih tačaka
u apsolutnom koordinatnom
sistemu, uključujući i svu pripadajuću komunalnu infrastrukturu.
Detaljni urbanistički plan specijalne namene (DUP /s) za saobraćajnicu
primarne mreže, obuhvata prostor definisan u granicama regulacionih,
odnosno građevinskih linija u apsolutnom koordinatnom sistemu (XYZ).
5
Hijerarhijska organizacija planskih dokumenata kao osnova za uspostavljanje veze
između gradskih saobraćajnica primarne i sekundarne mreže
7
