SADRŽAJ:

UVOD.......................................................................................................................................................1

1. CARINA.............................................................................................................................................. 3

1.1. P

OJAM

KARAKTERISTIKE

CARINA

...............................................................................................3

1.2. Z

AKON

CARINSKOJ

TARIFI

H................................................................................................. 3

1.3. S

VRHA

VRSTE

CARINA

.................................................................................................................4

1.4. I

SPRAVE

CARINSKOM

UVOZU

......................................................................................................5

1.4.1. Carinske isprave....................................................................................................................5
1.4.2.Robna i transportna dokumenta..............................................................................................6
1.4.3. Ostale isprave........................................................................................................................6

1.5.P

OSTUPAK

CARINJENJA

ROBE

UVOZU

..........................................................................................7

1.6. F

AZE

POSTUPKU

CARINJENJA

ROBE

UVOZU

.............................................................................7

1.6.1.Prijem jedinstvene carinske isprave i drugih propisanih isprava..........................................7
1.6.2. Pregled robe...........................................................................................................................8
1.6.3.Obračun carine i drugih uvoznih carina................................................................................8

1.7.I

ZVOZ

ROBE

RS...........................................................................................................................8

1.8. T

ARNET

(TIR).........................................................................................................................9

1.9. ATA

KARNET

...............................................................................................................................11

2. SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA REPUBLIKE SRPSKE................................................12

2.1.U

VOD

SPOLJNU

TRGOVINU

........................................................................................................ 12

2.2.I

NSTRUMENTI

SPOLJNOTRGOVINSKE

POLITIKE

..................................................................13

2.3.U

TICAJ

SPOLJNE

TRGOVINE

RŽAVU

............................................................................14

2.4. Z

AKON

SPOLJNOTRGOVINSKOM

PROMETU

...............................................................................15

2.5.P

OSEBNI

OBLICI

SPOLJNOTRGOVINSKOG

PROMETA

......................................................................16

2.6. S

TRATEGIJA

PODSTICANJA

IZVOZA

EPUBLICI

RPSKOJ

..........................................................18

2.7.CEFTA

SPORAZUM

H..........................................................................................................20

2.8. S

POLJNOTRGOVINSKI

PROMET

RS............................................................................................... 21

3. MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE, KOJE UTIČU NA KREIRANJE
SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE.............................................................................................. 25

3.1. U

LOGA

EVOLUCIJA

MMF-

.......................................................................................................25

3.2. O

SNIVANJE

ULOGA

SVETSKE

BANKE

.........................................................................................25

3.3. GATT

WTO.............................................................................................................................. 26

4.DIREKTNE STRANE INVESTICIJE............................................................................................30

4.1. P

OJAM

KANALI

TRANSFERA

TEHNOLOGIJE

................................................................................30

4.2. U

LOGA

DIREKTNIH

STRANIH

INVESTICIJA

....................................................................................31

4.3. D

EFINICIJE

VRSTE

DIREKTNIH

SPOLJNIH

INVESTICIJA

................................................................31

4.4. D

ETERMINANTE

KOJE

UTIČU

PRIVLAČENJE

DIREKTNIH

STRANIH

INVESTICIJA

......................32

4.5. I

SKUSTVA

DIREKTNIM

STRANIM

INVESTICIJAMA

TRANZITNIM

DRŽAVAMA

........................33

4.6.S

TRATEGIJE

PODSTICANJA

RAZVOJA

STRANIH

ULAGANJA

RS.................................................33

4.7. A

KCIONI

PLAN

RAZVOJA

SDI

RS 2009-2012.

GOD

..................................................................34

4.8.P

RILIV

STRANIH

DIREKTNIH

ULAGANJA

EPUBLIKU

RPSKU

....................................................36

5.ANKETA............................................................................................................................................ 37

6. ZAKLJUČAK................................................................................................................................... 41

LITERATURA:...................................................................................................................................... 43

Adrijana Stankć

Carine u Republici Srpskoj

UVOD

Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje. Kao integralni deo privrednog
sistema uopšte, on definiše pravila po kojima se moraju vladati domaća pravna i fizička lica
koja   uspostavljaju   ekonomske  odnose  sa  inostranstvom  u   oblasti   carinske   zaštite   domaće
proizvodnje. Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi između
domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, te se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na
postupak   i   obavezno   pravno   ponašanje  stranih   pravnih   i  fizičkih   lica.   Carinski   sistem   se
zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene
države. Njeno pravo je autonomno da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog
prostora. Svoj suverenitet država ostvaruje donošenjem određenih zakona i propisa iz oblasti
carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i
represivnih mera od strane države. Možemo reći da je carinski sistem nezaobilazan izraz u
mnogobrojnim projektima dugoročnog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i
drugim   stručnim   publikacijama   koje   tretiraju   područje   spoljnotrgovinskog   poslovanja
određene zemlje.

Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih
relevantnih činilaca koji se tiču zaštitne politike u svetskom ekonomskom okruženju, instituta
carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i van carinske zaštite,
kvantitativnih ograničenja i drugih elemenata koji čine carinski sistem. Neki autori shvatajući
carinski   sistem   kao   način   na   koji   su   regulisani   carina,   carinska   obaveza,   carinska   roba,
carinski nadzor, carinsko područje, carinska tarifa i drugi carinski instrumenti. Prema tome,
carinski   sistem   se   definiše   kao   jedinstvo   instituta   iz   oblasti   carinske   politike,   carinskog
nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na jednom carinskom području, bez obzira da li
su ovi sadržani u propisima donetim autonomnim putem ili su predviđeni međunarodnim
konvencijama   i   sporazumima   koje   je   odnosna   zemlja   ratifikovala.   Iako   je   ova   definicija
carinskog   sistema   bliža   adekvatnoj   formulaciji,   upravo   iz   tog   razloga   predstavlja   izraz
vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja naše zemlje, kao i nivoa organizovanosti i
karakteristika razvoja svetskog tržišta, kao ekonomskog okruženja.

Polazeći od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspekta pravnog sadržaja, materijalni i
formalni, carinski sistem se može definisati kao izraz suvereniteta jedne zemlje, odnosno
carinska vlast na njenom carinskom području, ali istovremeno i zbir konkretnih carinsko
pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima se utvrđuju instituti i instrumenti u oblasti
carinske zaštite domaćeg tržišta. Ciljevi koji treba da se ostvare pravnim aktima u oblasti
carinskog sistema zavise od nivoa razvijenosti privrede, zatim strategije dugoročnog razvoja
kao i od ekonomskog okruženja u kome se razvija privredni sistem. Kreiranje i oblikovanje
carinskog sistema zasniva se na detaljnoj analizi ekonomskog položaja privrednih grana u
oblasti   industrije,   privrednih   grupacija,   kao   i   strategiji   dugoročnog   razvoja   domaće
proizvodnje.   Dinamika   spoljnotrgovinske   razmene,   kao   značajan   faktor   strategije   razvoja
zemlje, treba da doprinese bližoj diversifikaciji proizvodne strukture sa jasno koncipiranim
merama   zaštite,   kako   pasivne,   tako   i   aktivne.   Za   utvrđivanje   realne   zaštitne   politike
neophodno   je,   pored   ostalog,   utvrditi   cenovnu   konkurentnost   domaće   proizvodnje   na
svetskom tržištu kao izrazu nivoa nacionalne produktivnosti rada u odnosu na svetsku.

Adrijana Stankć

Carine u Republici Srpskoj

1. CARINA

1.1. Pojam i karakteristike carina

„Carina predstavlja vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koju država naplaćuje
prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i
predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene.“

Možemo reći

da carine predstavljaju značajan deo prihoda kojim se puni budžet. Upravo iz tog razloga
možemo reći da su carine prihod budžeta najvišeg nivoa vlasti. One su značajan instrument
spoljnotrgovinske politike i takav vid oporezivanja danas preferira Svetska trgovinska
organizacija. Kao pojam reč „carina“ se pominje u XIII veku gde označava dažbinu, vrstu
državnog poreza koji pripada caru i nije vezana samo za spoljni promet robe. Carina dobija
svoj današnji smisao tek u XVII i XVIII veku pod uticajem merkantilizma, kao sredstva za
ostvarivanje ekonomsko-političkih ciljeva.

U Sloveniji su austrijske vojvode od 1433. godne imale pravo podizanja mitnica i ubiranja
carina. Marija Terezija je 1775. godine ukinula carine i uvela jedinstvenu carinsku tarifu oko
svih austrijskih i čeških zemalja. Bosna i Hercegovina je u srednjem veku imala poseban
režim carina. Carinske tarife su obračunavane po količini i vrednosti, ali je pojam đumruk
uvek označavao carinu po vrednosti, tj. obračunavan je na bazi određenog procenta od
vrednosti robe. Institucija carine je među prvim uspostavljena u Srbiji po završetku drugog
svetskog rata, ali je sve do 1833. godine bila u sklopu prihoda na koje je turska vojska
polagala svoje pravo. Princip obračuna carinske tarife u Srbiji bio je isti kao i u Turskoj, 2 i
3% vrednosti robe.

1.2. Zakon o carinskoj tarifi BiH

Zakon o carinskoj tarifi propisuje plaćanje carina na robu koja se uvozi na carinsko područje
Republike Srpske, a prema Carinskoj tarifi koja je sastavni dio ovog zakona. Zakon sadrži
osnovne elemente carinske zaštite privrede Republike Srpske, kao i prava i obaveze učesnika
u carinskom postupku. Takođe, Carinska tarifa je propisana u skladu sa obavezama preuzetim
međunarodnim pravilima i sporazumima.

Na osnovu Zakona o carinskoj tarifi regulišu se carinske obaveze za teritoriju Republike
Srpske primenjujući harmonizovani sistem klasifikacije. Prema tome, po osnovu odluke o
usaglašavanju i utvrđivanju Carinske tarife BiH za 2004. godinu utvrđuje se carinska tarifa
koja stupa na snagu 1.1.2004. godine. Zakonom o dopunama carinske tarife Bosne i
Hercegovine, koja se proširuje sa novim delom podnaslova tj. tarifnim aneksom-tarifne
kvote. Carinska tarifa sastoji se od XXI delova sa 97 glava. Proizvodi su klasificirani prema
nomenklaruri harmonizovanog sistema tarifa.

Božidar Raičević: „Javne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005. godine, str. 237.

Adrijana Stankć

Carine u Republici Srpskoj

1.3. Svrha i vrste carina

U savremenim uslovima privrednog razvoja izvozne carine su iščezle. Mi danas govorimo o
uvoznim carinama. Funkcija uvoznih carina su prihod i zastita, jer obezbeđuju za državu
prihod i zaštitu za pojedine sektore. Carina ima posrednu i razvojnu ulogu u privrednom
razvoju. Podela carina je izvršena na osnovu nekoliko kriterijuma od kojih ću spomenuti
najvažnije:

Podela u zavisnosti od pravca kretanja robe:



izvozne,



uvozne i



tranzitne.

Prema cilju:



fiskalne,



zaštitne i



prohibitivne.

Fiskalne carine, čiji je prvenstveni cilj finansijski prihod.
Zaštitne carine se zavode radi zaštite domaće proizvodnje.
Prohibitivne carine, imaju za cilj sprečavanje uvoza određene robe za koje su propisane.

Po načinu odmeravanja:



„ad valorem“-po vrednosti



„ad specificatum“-specifične



kombinovane.

Carina po vrednosti utvrđuje se u procentnom iznosu od vrednosti uvezene robe.
Specifične carine se primenjuju na jedinicu mere za jedinicu mere za koju se roba uvozi.
Kombinovane carine predstavljaju kombinaciju prethodne dve.

Po načinu utvrđivanja carine mogu biti:



autonomne i



ugovorne.

Autonomne carine su carine koje se utvrđuju jednostrano zakonom.
Ugovorne carine, kad se utvrđuju ugovorom između dve ili više zemalja.

Prema visini carinskih stopa:



konsolidovane,



diferencijalne,



prefercijaln,



retorzivne,



kompenzacione.

Tomislav Todorović : „Carinsko poslovanje“, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2006, str. 90.

Božidar Raičević: „Javne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005. godine, str.238.

Adrijana Stankć

Carine u Republici Srpskoj

1.4.2.Robna i transportna dokumenta

Komercijalne i transportne isprave koje prate robu prilikom uvoza i izvoza, a to su:



faktura,



polisa osiguranja i



prevozna isprava.

Faktura predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. Ona sadrži svoj broj pod kojim je
izdata i referentni broj, podatke o prodavcu-izvozniku i kupcu-uvozniku, komercijalnoj vrsti
robe, količini, ceni po jedinici mera i ukupnoj vrednosti u ugovorenoj valuti, datum izdavanja
i potpis ovlašćenog lica. Faktura ponekad sadrži i druge podatke kao što su paritet, razni
popusti itd.

Polisa osiguranja predstavlja veoma bitnu ispravu u uvozno-izvoznom poslu. Polisom
osiguranja utvrđuje se iznos plaćene premije osiguranja premije osiguranja koji se uračunava
u carinsku osnovicu.

Pored gore navedenih kao najčešće komercijalne isprave koje prate robu postoje još i razne
specifikacije, uverenje o kvalitetu, poreklu, i dr.

1.4.3. Ostale isprave

Pored komercijalnih i transportnih isprava u uvozno izvoznim poslovima koriste se i sledeće
isprace:

1. Sanitarno uverenje – izdaje sanitarna inspekcija na propisanom obrascu, a nakon

pregleda zdravstvene ispravnosti određene robe. Ovom ispravom se potvrđuje da roba
koja je predmet kontrole proizvedena po svim sanitarnim pravilima i propisima i da ne
sadrži nikakve materije štetne po ljudsko zdravlje. Uverenje se izdaje za sve životne
namirnice, sredstva za održavanje higene i dr.

2. Veterinarsko uverenje – izdaje ovlašveni veterinarski službenik na propisanom

obrascu ovom ispravom se potvrđuje da životinje i namirnice od životinjskog porekla
(mleko, jaja i proizvodi od njih) ne sadrže nikakve materije štetne po zdravlje ljudi,
stoke i šire okoline.

3. Fitopatološko uverenje - izdaje inspektor za zaštitu bilja za proizvode bilja i biljnog

porekla koje se uvozi odnosno izvozi (seme i sadni materijal, biljno plodovi i dr.).
ovim uverenjem se povrđuje da su bilje i proizvodi biljnog porekla ispravni i da ne
mogu biljne bolesti i štetočine.

4. Uverenje o kvalitetu robe – izdaje tržišna inspekcija kojom se potvrđuje da je roba

koja se uvozi odgovarajućeg kvaliteta. Pored toga ova kontrola obuhvata i kontrolu
količine, pakovanja, ambalaže itd.