1. Uvod u pravo kao samostalna disciplina
Uvod u pravo je samostalna disciplina jer ima svoj osobeni predmet i metod. Uvod u pravo je apstraktna
teorijsko-pravna disciplina. Uvod u pravo proucava drzavu i pravo i bavi se onim sto je stalno u drzavi i
pravu i pruza objektivna i naucna znanja o drzavi i pravu. Znanja o kvalitetima i vezama drzave i prava
izrazavaju se pojmovima i zakonitostima. Pojmovi su skupovi odredaba o sustini i najvaznijim
obelezjima pojava. Dve glavne vrste pojmova su: nepravi tj obicni pojmovi i cisto pravni pojmovi tj
posebne tvorevine prava. Cisto pravni pojmovi se dele na neposredne i posredne. Zakonitostima se
izrazavaju pravilnosti izmedju pojava. Pojmovima se opisuje staticnost drzave i prava u trenutku
posmatranja, a zakonitostima njihova dinamicnost ili kretanje. Uvod u pravo se koristi raznim
metodama: dogmatski (najcesce za utvrdjivanje znacenja pravnih pojava), normativni (istrazivanje
prava), logicki (logicke veze), aksioloski, socioloski, psiholoski, politikoloski, istorijski i uporedni
metod. Uvod u pravo je osnovna nauka jer pruza osnovna znanja o drzavi i pravu, a takodje je i opsta
nauka jer pruza opsta saznanja o drzavi i pravu.
2. Drzava kao drustvena zajednica i organizacija
Drzava je na razlicitim prostorima u razlicitim periodima imala razlicite nazive. Prvi je res publica koji
oznacava javnu ili zajednicku tekovinu. Zatim civitas, regnum, razne izvedenice latinske reci status i
drzava. Pojam drzave od srednjovekovnog drustva je uspeo da izdvoji Makijaveli. Postoje 3 vrste veza
izmedju drzave i drustva. Prvi izvor poretka u ljudskom drustvu predstavljaju fizioloske veze krvnog
srodstva, a zatim se kao izvori javljaju: ekonomske veze (uzrok podele drustva na drustvene klase kao i
podele na mesne zajednice, opstine, gradove..), duhovne veze (ispoljavane kroz religijske zajednice).
Drustvena organizacija predstavlja uredjen skup ljudi koji medjusobno vrse hijerarhijski rasporedjene
poslove radi postizanja zajednickih ciljeva. Drzava kao drustvena organizacija ima svoj spoljasnji
(formalni) i unutrasnji (materijalni) element. Spoljasnji element predstavlja monopol fizicke sile kojim
raspolaze samo drzava, a unutrasnji element predstavlja njena drustvena funkcija. Drzava raspolaze
oruzanom (krajnje sredstvo iznudjivanja za kojim drzava poseze kada su iscrpljena ekonomska i
ideoloska sredstva), ekonomskom (raspolaganje materijalnim bogatstvima) i ideoloskom moci (svesno i
plansko oblikovanje svesti zbog ponasanja ljudi).
3. Razlicita znacenja drzave u pravnoj teoriji i doktrini
Sva ucenja o drzavi mogu se razvrstati na idealisticke i realisticke teorije. U idealistickim teorijama se
izlaze kakva drzava treba da bude, a u realistickim se izlaze cinjenica da je drzava proizvod realnog
sveta. Tri glavne vrste idealistickih teorija su: utopisticke, prirodnopravne i eticko-kulturalisticke, dok su
tri glavne vrste realistickih teorija: pravne, socioloske i politicke. Utopisticke teorije se bave ili idealnom
drzavom ili idealnim vladarom. Najstarije i najpoznatije je Platonovo utopisticko-idealisticko ucenje o
drzavi. Predstavnici su Tomas Mor i Tomaz Kampanela. Prirodnopravne teorije tragaju za necim sto je
verovatno. Aristotel je prvi sistematski razvio ucenje o drzavi koje je racionalisticko i prirodnopravno
(Polibije,Marko Aurelije, Ciceron). Eticko-kulturalisticke teorije su usmerene ka istrazivanju ispravne i
najispravnije drzave (Imanuel Kant, Fihte, Šeling, Hegel). Prema prvoj varijanti pravnih teorija drzava
ne moze da postoji izvan prava, a prema drugoj samo pravna teorija izucava pravni pojam drzave.
Najpoznatije ucenje o drzavi kao pravnoj pojavi je teorija o drzavi kao personifikaciji prava Hansa
Kelzena. Socioloske teorije proucavaju veze drustva i drzave. Postoje dve varijante socioloskih teorija o
postanku drzave: savremena i stara. Drugu veliku grupu sacinjavaju socioloske teorije koje objasnjavaju
drustvenu ulogu drzave njenim opstim drustvenim svojstvima (Jering, Engels). Prema politickim
teorijama drzava ne predstavlja cilj za sebe, vec sredstvo za postizanje drugih ciljeva. Postoje savremene
politicke teorije i teorije konflikta (Platon, Aristotel, Makijaveli, Bejme).
4. Operativna znacenja drzave
Drzava u najsirem smislu predstavlja trodimenzionalni prostor odredjen drzavnim granicama, na kome
zivi stanovnistvo nad kojim se rasprostire i vrsi drzavna vlast. Prostorne dimenzije drzave zajedno sa
njenom vremenskom dimenzijom predstavljaju prostorno-vremensko znacenje drzave. Drzava je svesno
i planski stvorena drustvena tvorevina, sa odredjenim ciljem koja raspolaze monopolom fizicke sile. U
tome se sastoji sociolosko-politicko znacenje drzave. U organizaciono-tehnickom znacenju drzava
predstavlja drzavnu organizaciju sa tacno utvrdjenim organima za vrsenje odredjenih poslova i primenu
drzavnih sankcija. Drzava je nastala iz ljudske potrebe da se drustvo sacuva od samounistenja, ona je
ustanova trajnija od ljudi koji je sacinjavaju. Od drugih drustvenih organizacija se razlikuje prema
sveobuhvatnom karakteru svoje vlasti.
5. Prostor (podrucje) i stanovnistvo drzave
Prostor i stanovnistvo predstavljaju glavne elemente drzave zajedno sa njenom vlascu. Fizicke dimenzije
drzave predstavljaju trodimenzionalni prostor koji obuhvata povrsinski deo teritorije, vazdusni prostor,
teritoriju ispod zemljine povrsine kao i obalno ili pribrezno more. Sastavnim delom drzavnog prostora
smatraju se i njegove fikcije: ambasade, konzulati, ratni ili civilni brodovi.. Za ambasade vazi nacelo
eksteritorijalnosti po kom na teritoriji ambasade vazi pravni poredak drzave cija je ambasada, dok se
zemljiste na kom se nalazi smatra posedom drzave u kojoj se ona nalazi. Teritorija drzave ogranicena je
drzavnim granicama koje mogu biti prirodne i vestacke. Drzavne granice se ne mogu mirno menjati
jednostranom izjavom volje jedne drzave. Granice se prelaze na utvrdjenim granicnim prelazima prema
propisanim pravilima. Drzavni prostor se moze uvecavati okupaciom, aneksijom, prirastajem i
odrzajem. On se takodje moze i smanjivati na iste nacine,kao i napustanjem. Vremenska dimenzija
odnosno neprobojnost drzave znaci da samo jedna drzava moze da postoji na istoj teritoriji u isto vreme.
Stanovnistvo drzave cine svi ljudi koji zive na njenoj teritoriji i poseduju njeno drzavljanstvo.
Drzavljanstvo je javnopravna veza pojedinca sa drzavom kojom mu drzava priznaje poseban status i na
osnovu koje to lice stice odgovarajuca ovalscenja i obaveze. Apatridi su lica bez drzavljanstva i oni
poseduju beli ili Nansenov pasos. Glavni nacin za sticanje drzavljanstva je rodjenje (ius sanguinis - na
osnovu drzavljanstva roditelja i ius soli – prema teritoriji drzave u kojoj je lice rodjeno). Dopunski nacin
je naturalizaija koja se koristi kada ne postoji mogucnost za sticanje drzavljanstva osnovnim nacinima,
tada se drzavljanstvo stice posle rodjenja. Posoji nekoliko glavnih nacina za prestanak drzavljanstva:
zbog nevrsenja duznosti drzavljanina, zbog udaje, razvoda, otpusta ili odricanja od drzavljanstva.
Prebivaliste je mesto u kom se gradjanin nastanio u cilju da u njemu stalno zivi. Boraviste je mesto u
kom gradjanin povremeno ili privremeno boravi. Broj stanovnika jedne drzave nikada nije postojan.
Njega odredjuju razni cinioci kao sto su natalitet i mortalitet, emigracije i imigracije, promena granica...
6. Drzavna vlast i suverenost
Drzavna vlast predstavlja drustveni pojam koji proizilazi iz odnosa nadredjenosti i podredjenosti.
Drzavna vlast se sastoji u nametanju volje jednog subjekta izdavanjem zapovesti o ponasanju drugome,
koji te zapovesti mora da slusa. Svaka vlast (potestas) znaci izvesnu prinudu, ali samo drzavna vlast
moze da upotrebljava fizicku prinudu tj silu. Svaka drzavna vlast pociva na dva oslonca: autoritetu
(auctoritas) i sili (vis). I jedan i drugi izazivaju strahopostovanje prema vlasti. Spoljasnje obelezje
drzavne vlasti je njeno oslanjanje na monopol fizicke prinude, a unutrasnje obelezje je drustveni cilj koji
treba da ostvari. Ostala obelezja drzavne vlasti su: polarizovanost, sveobuhvatnost, samostalnost,
jedinstvenost, nedeljivost, teritorijalnost, personalnost i nadmocnost. Suverenost je sustinska pravna
karakteristika drzavne vlasti. Ona predstavlja pravni izraz monopola fizicke sile. Suverenost ima svoj
spoljasnji i unutrasnji element. Spoljasnji element suverenosti je nezavisnost koja podrazumeva da je
doticna vlast slobodna u donosenju svojih odluka. Nadmoc je unutrasnji element suverenosti i ona znaci
pravna revolucija oznacava korenit raskid sa vazecim pravom. Ona je posledica politicke i socijalne
revolucije. Reakcija je suprotna politickoj revoluciji a njen cilj je da ponovi proslost vracanjem istorije
unazad. Do restauracije obicno dolazi posle revolucije, ona je prihvata i smatra nuznim delom
istorijskog razvoja. Reforma predstavlja zakonitu, postepenu i mirnu drustvenu promenu, koja se izvodi
bez upotrebe nasilnih sredstava, to je promena drustva usavrsavanjem a ne razaranjem. Prevrat je
nezakonita i nasilna promena postojeceg prava kojom se izvodi smena politicke vlasti. On ne menja
drzavni i pravni poredak vec lica koja vrse najvisu drzavnu vlast. Najvazniji oblici prevrata su drzavni
udar i puč. Kod drzavnog udara promenu izodi poglavar ili lica u vrhu drzavne vlasti, dok u slucaju puca
promenu izode lica na nizim polozajima drzavne vlasti ili izvan nje. Samo revolucijom i reformom se
mogu korenito promeniti funkcije drzave i prava.
10. Nastanak i prestanak drzave
Drzava je dinamicna tvorevina u stalnim promenama i te promene dovode do nastanka novih i prestanka
starih drzava. Postoje tri glavne grupe teorija o nastanku drzava: teorija stvaranja, teorija evolucije i
teorija revolucije. Prema teoriji stvaranja drzava je ljudska tvorevina stvorena ni iz cega. Prema teoriji
evolucije drzava je nastala citavim nizom postepenih promena u zivotu ljudi, a prema teoriji revolucije
drzaa je nastala kao rezultat kvalitativne drustvene promene do koje dolazi zbog drustvenih sukoba. Od
postanka treba razlikovati nastanak konkretnih novih drzava do cega dolazi: secesijom (kada se jedna
drzava razdeli na dve ili vise novih – Cehoslovacka), unifikacijom (stapanje dve ili vise drzava u jednu –
Velika Britanija), sukcesijom (kada jedna drzava preuzima drzavno-pravni kontinuitet prethodne
drzave). Istovetnost drzave cuva se na osnovu nacela efektivnosti koje znaci da drzava vazi od trenutka
kada je njen celokupan poredak postao efikasan i da prestaje onda kada njen poredak prestane da bude
efikasan. Kada jedna drzava prestane da postoji obicno postane deo druge drzave i to: inkorporacijom,
aneksijom, unifikacijom, disolucijom, nasilnom secesijom, cesijom, podelom, na osnovu
medjunarodnog ugovora, povelje (ustava). Do potpunog prestanka drzave dolazi kada su unisteni svi
glavni elementi drzave.
11. Drzavna organizacija – pojam, nacela i elementi
Drzavna organizacija je svesno i planski stvorena tvorevina, sa odredjenim ciljem i organima za primenu
drzavnih sankcija. Ona suvereno vrsi vlast u drustvu, zasnovanu na prinudi. Drzavni aparat sacinjavaju
samo ona lica koja kao sluzbenici vrse drzavne poslove profesionalno, dok se drzavni mehanizam
odnosi na sastav i veze drzavnih organa koji cine mehanizam za vrsenje vlasti. Nacela drzavne
organizacije utvrdjuju nacin povezivanja organa, metod odredjivanja njihovog mesta i rasporeda kao i
njihovo funkcionisanje. Osnovnim nacelima se ustanovljava i ucvrscuje celokupna drzavna i pravna
organizacija, to su legitimnost, legalnost i hijerarhija. Opstim nacelima obuhvacene su sve oblasti drzave
i njena uredjena delatnost. Posebna i izvedena nacela predstavljaju razradu i konkretizaciju osnovnih i
opstih nacela za svaki poseban deo drzave. Drzavna nacela su karakteristicna samo za drzavu, pravna
samo za pravo, a mesovita za drzavu i pravo. Najvaznija nacela drzavne i pravne organizacije su nacelo
hijerarhije, centro-periferno nacelo i nacelo koordinacije. Nacelo hijerarhije je vertikalno rasporedjivanje
drzavnih organa na hijerarhijskoj lestvici, prema kolicini vlasti kojom raspolazu. Ono formalno
oznacava rang prema kom se odredjuje polozaj u organizaciji. Centro-periferno nacelo predstavlja
dijagonalno povezivanje drzavnih organa. Nacelo koordinacije pokazuje da je uspostavljen skladan
odnos izmedju organa u drzavnoj organizaciji i ono nikada nije potpuno ostvareno. Drzavna organizacija
se uvek sastoji iz dva glavna elementa: drzavnih sluzbenih lica i drzavnih organa. Drzavna sluzbena lica
su lica koja vrse drzavnu vlast, a drzavni organi su zasebne celine u drzavnoj organizaciji sastavljene od
drzavnih sluzbenih lica.
12. Drzavna sluzbena lica i drzava kao ustanova
Drzavna sluzbena lica su fizicka lica koja vrse drzavnu vlast. Dele se na drzavne sluzbenike i drzavne
nesluzbenike. Drzavni sluzbenici su lica koja drzavnu vlast vrse kao stalno zanimanje, a drzavni
nesluzbenici su lica koja imaju svoje zanimanje, dok drzavnu sluzbu vrse privremeno ili povremeno. U
samom drzavnom aparatu obrazuje se poseban sloj stalnih drzavnih sluzbenika. Taj sloj ljudi naziva se
birokratijom i tehnokratijom. Birokratija se prvenstveno odnosi na rukovodece drzavne organe koji su
osposobljeni u oblastima egzaktnih nauka. Drzava koja je birokratizovana ili tehnokratizovana naziva se
birokratskom ili tehnokratskom u kojoj postoji neovlasceno sirenje moci drzavnih sluzbenika. Drzavni
posao koji vrsi jedan drzavni organ naziva se nadleznost i ona predstavlja skup poslova koje obavlja
drzavno sluzbeno lice. Nadleznost moze biti redovna i vanredna. Redovna su stvarna i mesna
nadleznost, dok je vanredna funkcionalna nadleznost. Stvarna nadleznost se odredjuje prema vrsti
poslova koje obavljaju drzavna sluzbena lica. Kada istu stvarnu nadleznost ima vise sluzbnih lica, oni tu
nadleznost vrse u odredjenim teritorijalnim granicama. Tako odredjena nadleznost naziva se mesnom
nadleznoscu. Funkcionalna nadleznost postoji odlukom viseg drzavnog organa da se obrazuje poseban
organ sastavljen od stvarno i mesno razlicito nadleznih sluzbenih lica. On se obrazuje zbog izvrsenja
posebnog zadatka i postoji dok se zadatak ne izvrsi. Prvo, starije misljenje je da drzavu cine ljudi, a
drugo, modernije da je drzava vise od ljudi. Ona je bezlicna i nadlicna ustanova trajnija od sluzbenih lica
koja ulaze u njen sastav i vrse drzavne delatnosti u njeno ime.
13. Drzavni organi – pojam, elementi, svojstva i vrste
Drzavni organ predstavlja organizacionu jedinicu drzavne organizacije. On se od drzavnog sluzbenog
lica razlikuje prvenstveno po tome sto je sastavljen od jednog, nekolicine ili velikog broja sluzbenih lica.
Drzavni organ obavlja unapred odredjene delatnosti na odredjenoj teritoriji. Da bi postojao i obavljao te
poslove mora da se sastoji iz cetiri elementa: licnog (jednog ili vise sluzbenih lica), materijalnog
(sredstva i imovina), ciljnog (da postoji svrsishodno vrsenje posla) i vrednosnog (ostvarivanje
drzavne,pravne i drustvene vrednosti). Svaki drzavni organ raspolaze posebnim svojstvima, ali su neka
svojstva zajednicka svim drzavnim organima. Prvo svojstvo tice se lica koja dejstvuju kao drzavni
organi, koja nemaju nikakva subjektivna prava prema poslovima koje vrse. Drugo svojstvo tice se
osnivanja drzavnih organa koje mora da bude odredjeno i uskladjeno sa pravnim poretkom. Trece
svojstvo tice se volje drzavnih organa koja ne sme potpuno da se izjednaci sa voljom drzave. Cetvrto
svojstvo pokazuje da drzavni organi moraju da budu odgovorni za posledice svojih protivpravnih radnji.
Peto svojstvo se odnosi na fizicka lica koja ulaze u sastav drzavih oragana i vrse poslove za njih. Vrste
drzavnih organa su: a) centralni i periferni organi – vlast centralnih organa rasprostire se nad celom
drzavnom organizacijom i njene odluke su obavezne za sve, a odluke periferne vlasti nisu obavezne za
sve i ona se ne rasprostire nad celom organizacijom nego samo na jednom delu drzavne teritorije; b)
odlucujuci i izvrsni organi – svaki visi organ je odlucujuci, a svaki nizi je izvrsni. Odlucujucim u sirem
smislu nazivaju se svi organi koji donose odluke, a u uzem smislu samo oni koji svojim odlukama uticu
na druge. Izvrsni organi u sirem smislu su svi organi podredjeni nekom visem organu, a u uzem smislu
izvrsni je najnizi organ na hijerarhijskoj lestvici; c) politicki i strucni organi – politicki organi donose
glavne drzavne odluke, odredjuju politiku drzave, obicno su sastavljeni od gradjana koji imaju svoje
redovno zanimanje izvan drzavne sluzbe i oni se biraju, a strucni organi vrse razlicite delatnosti koje
zahtevaju odgovarajucu strucnu spremu i specijalizaciju, drzavnu sluzbu obavljaju kao redovno
zanimanje i oni se postavljaju; d) demokratski i birokratski organi – demokratski organi dobijaju vlast
od gradjana, a birokratski nezavisno od volje gradjana i to postavljanjem, nasledjivanjem ili
nametanjem, stoga je glavna karakteristika demokratskih organa je izbornost, a birokratskih
postavljanje; e) inokosni i zborni organi – razlikuju se prema broju lica od kojih su sastavljeni. Da bi
zborni organ punovazno odlucivao potreban je kvorum. Odluke se donose jednoglasno konsenzusom ili
vecinom glasova (obicna,apsolutna,kvalifikovana); f) oruzani i civilni organi – oruzani neposredno
17. Organizacija izmedju glavnih vrsta drzavnih vlasti i njihova interferencija
Podela na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast trebalo bi da znaci da svaki glavni oblik vrsi samo jednu
vrstu vlasti, odnosno da su zakonodavni, izvrsno-upravni i sudski organi nezavisni jedni od drugih
prilikom obavljanja svojih poslova. Ali ta nezavisnost nije potpuna, vec delimicna i relativna. Tako je
nastala interferencija vlasti. Ona postoji kada zakonodavac u materijalnom smislu vrsi upravne ili sudske
poslove, kada izvrsna vlast vrsi zakonodavne poslove ili kada sudska vlast vrsi upravne poslove.
Interferencija vlasti se uvek uspostavlja izmedju glavnih vrsta drzavnih organa. Ona je nuzna za
normalno vrsenje glavnih vrsta drzavnih poslova jer je rec o istoj drzavnoj organizaciji.
18. Organizacija unutar glavnih vrsta drzavne vlasti
Centralizacija postoji kada su necentralni organi u punoj zavisnosti od centralnih organa. Takvi
necentralni organi nazivaju se centralizovani organi. Decentralizacija postoji kada necentralni organi
nisu u punoj zavisnoti od centralnih organa. Takvi organi su decentralizovani i ne smatraju se sastavnim
delom centralnih organa. Postoje razlicite vrste centralizacije. Najvaznije su politicka, administrativna,
fakticka i pravna. Administrativna centralizacija sastoji se u upravljanju drzavom iz jednog centra. Ona
ne moze da postoji bez politicke, ali politicka moze bez nje. Fakticka centralizacija postoji kada je u
drzavnoj organizaciji uspostavljen sistem centralnih i centralizovanih organa koji takodje vrse vlast.
Pravna centralizacija postoji kada centralizovani organi ne mogu samostalno da postupaju i donose
pravne akte. Postoje i razlicite vrste decentralizacije. Najvaznije su politicka i administrativna,
demokratska i birokratska, fakticka i pravna, teritorijalna, realna i funkcionalna decentralizacija. Danas
su u svetu rasprostranjena dva obrasca decentralizacije: francuski sistem duplog koloseka koji se sastoji
u tome da istovremeno postoje dve vrste necentralnih organa koji vrse istu drzavnu vlast – jedni kao
centralizovani, a drugi kao decentralizovani, i engleski sistem jednog koloseka, gde jedan isti necentralni
organ istovremeno obavlja poslove kao centralizovan i kao decentralizovan organ. Ponekad
centralizacija prethodi dencentralizaciji. U tom slucaju se decentralizacija izvodi dekoncentracijom tj
rasterecivanjem centralnih organa prenosenjem poslova na centralizovane ogane. Dekoncentracija je
prelazni oblik izmedju centralizovanih i decentralizovanih necentralnih organa.
Samouprava kao oblik demokratske decentralizacije podrazumeva ucesce gradjana ili njihovih
predstavnika u vrsenju odnosnih mesnih poslova. Drzavna samouprava se sastoji u tome sto centralna
vlast prenosi deo svoje nadleznosti na organe date teritorije. Drustvena samouprava se sastoji u tome sto
samo stanovnistvo vodi brigu o svojoj bezbednosti i blagostanju. Lokalna samouprava predstavlja
najpoznatiji moderni oblik drustvene samouprave. Ona se shvata kao sredstvo za bolje ostvarivanje
drzavnih zadataka na lokalnom nivou. To je u stvari lokalna vlast koju vrse lokalni organi.
Autonomija predstavlja oblik organizovanja u kom odredjene teritorije ili socijalne grupe imaju poseban
status i autonomna prava zbog svoje posebnosti. Glavnu vrstu predstavlja teritorijalna autonomija u
kome stanovnistvo na jednom delu drzavne teritorije raspolaze posebnim autonomnim pravima i
duznostima. Takodje postoji i neteritorijalna autonomija (personalna, funkcionalna, verska, kulturna itd).
Samostalnost lokalne samouprave omogucava da se nekoliko lokalno-autonomnih jedinica udruzi u visu
autonomnu jedinicu – autonomnu oblast, a samostalnost autonomije omogucava da se vise autonomnih
oblasti udruzi u autonomnu pokrajinu. Regija oznacava podrucje ili oblast unutar jedne zemlje ili
izmedju vise zemalja. U medjunarodnom pravu ovaj izraz se koristi za oznacavanje velikih podrucja kao
sto su kontinenti ili skupovi zemalja koji cine neku geopoliticku celinu (npr zemlje Bliskog Istoka).
19. Razlicita ucenja o obliku drzave i njegov pojam (Odredjivanje idealnog i najboljeg oblika drzave)
Istrazivanjem oblika drzave bavi se pravna teorija drzavnih oblika. Platon je smatrao da je idealna ona
drzava u kojoj vladaju oni zakoni koji u najvisem mogucem stepenu stvaraju jedinstvo u drzavi. Takvu
drzavu on naziva meritokratija. Prema Aristotelu oblik drzave je vazniji od njene materije. Drzave je
podelio na normalne i izopacene. Kada vlada jedan rec je o monarhiji ili tiranidi. Kada vlada nekolicina
