1
Kiseline
Kiseline,su jedinjenja koja u prosecu elektroliticke disocijacije kao katjon
daju vodonične jone.Vodonični joni ne postoje sami u rastvoru već se
udružuju sa molekulima vode gradeći hidronijum jone (H3O+).Ovi joni
postoje samo u rastvoru,tako da kiselina pokazuje svoje osobine samo kada
se rastvori.
One su su, uopšteno, neorganska jedinjenja kiselog karaktera. Mogu biti
kiseonične ili bezkiseonične.Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog
oksida i vode, a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika.
Disosuju na pozitivne jone vodonika,I negativne jone kiselinskog ostatka.
Najvažnije kiseonične neorganske kiseline su:
•
azotna kiselina
•
azotasta kiselina
•
sumporna kiselina
•
sumporasta kiselina
•
fosforna kiselina
•
ugljena kiselina
•
hlorna kiselina
•
borna kiselina
2
Najvažnije nekiseonične neorganske kiseline su:
•
hlorovodonična kiselina
•
cijanovodonična kiselina
•
fluorovodonična kiselina
•
bromovodonična kiselina
•
jodovodonična kiselina
Azotna kiselina
Azotna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina molekulske formule
HNO3. To je bezbojna, izuzetno kaustična i otrovna supstanca. Lako
isparava, a pri koncentracijama većim od 86% često se naziva pušljiva
azotna kiselina. U koncentrovanom obliku izuzetno je jako oksidaciono
sredstvo. Meša se sa vodom u svim razmerama. Po svojoj širokoj i značajnoj
primeni spada u red najvažnijih kiselina.
U laboratoriji, azotna kiselina je veoma važan reagens, dok je njena
upotreba u industriji još značajnija. Koristi se u procesima dobijanja
eksploziva (kao nitroglicerin, trinitrotoluen), veštačkih đubriva (amonijum
nitrat), prečišćavanja metala u metalurgiji kao i u nekim organskim
sintezama.
Bela pušljiva azotna kiselina (koja je praktično anhidrirana kiselina,
teoretske ili približne jačine) koristi se kao oksidant u raketama na tečno
gorivo.
U kontaktu sa kožom izaziva teške hemijske opekotine karakteristične žute
boje, koja je proizvod reakcije kiseline sa jednim od proteina u koži –
keratinom.
