Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru / Departman u Pančevu
Fakultet humanističkih nauka
Tema:
Model B pripremnog predškolskog programa
Studenti:
Mentor:
Aleksandra Malijar; 1-878/08
Dr Dušan Bogičević
Aleksandra Savanović; 1-1143/08
Jelena Kuzmanović Gajić; 1-1136/08
Jelena Stojković; 1-887/08
Kristina Maglov; 1-1134/08
Kristina Rajić; 1-1135/08
Milica Popović; 1-1137/08
Valentina Rašić; 1- /08
MODEL B PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA
Program pripreme dece za školu predstavlja sistem aktivnosti i sadržaja, kao i posebnih
metodičkih postupaka kojima treba da se postignu intelektualna, socijalna, emocionalna I
motivaciona gotovost za ono što ih očekuje u školi, uz razvoj saznajnih interesovanja
potrebnih za školski način učenja.
Na taj način se, koliko je moguće, uspostavlja i održava kontinuitet u radu sa
predškolskom decom raznih uzrasta, vodeći računa o kontinuitetu sa prvim razredom
osnovne škole.
Ovaj program je sastavni deo Opštih osnova predškolskog programa iz koga je izdvojen s
obzirom da je zakonom predviđeno njegovo obavezno ostvarivanje sa šestogodišnjom
decom.
U Modelu B pripremnog predškolskog programa detaljnije su razrađeni ciljevi i sadržaji
neposredne pripreme dece za polazak u školu.
VASPITANJE I OBRAZOVANJE DECE PREMA MODELU B
Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se zadovoljava osnovna dečja potreba za
interakciju i uspešno uključivanje u svoju okolinu, što je uslovljeno izgrađivanjem,
uvežbavanjem i unapređivanjem odgovarajućih veština i fizičkih, saznajnih, afektivnih i
socijalnih sposobnosti potrebnih za delovanje i snalaženje u okolini.
Krajnja svrha ovako shvaćenog vaspitanja i obrazovanja je optimalan I harmoničan
razvoj psihičkih, duhovnih I fizičkih svojstava I snaga ličnosti.
OBLASTI VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA U PRIPREMNOM PREDŠKOLSKOM
PROGRAMU
Razvoj govora (negovanje govorne kulture, bogaćenje dečjeg rečnika i negovanje
gramatički pravilnog govora, verbalno izražavanje i komunikacija, monološki govor i
pričanje, upoznavanje sa dečjom književnošću i govorne igre);
Priprema za početno čitanje i pisanje;
Razvoj matematičkih pojmova (položaji u prostoru, kretanje kroz prostor, poređenje i
procenjivanje, oblasti, linije i tačke, oblici, obrazovanje skupova, brojnost skupova i
vremensko saznanje);
Upoznavanje prirodne i društvene sredine (živi svet - životinje, biljke, čovek, materijalni
svet, zaštita životne sredine, čovek kao društveno biće, rad ljudi, saobraćajno vaspitanje);
Fizičko vaspitanje (fizički razvoj, razvoj opažanja, jačanje zdravlja i održavanje
higijene);
Likovno vaspitanje (crtanje, slikanje, plastično oblikovanje i estetsko doživljavanje i
procenjivanje);
Muzičko vaspitanje (slušanje muzike, pevanje, sviranje i plesne aktivnosti).
ULOGE VASPITAČA U DEČJOJ IGRI
Deci je potreban vaspitač kao saigrač, zanimljiv, vedar, koji pomaže deci da ispolje
samostalnost.
Pomažu deci da atrikulišu svoje potrebe i usmere radoznalost.
Zajedno sa decom traži i kreira materijale za igru.
Pomaže da se otkriju novi aspekti igre i igračaka.
Čuvar je autentičnosti dečje igre i dečjih radova.
Štiti igru od preterane pedagogizacije (ne prekida ih i ne prisiljava).
Proces podrške dečjoj igri možemo nazvati podupiranjem, oplemenjivanjem,
kultivisanjem, podsticanjem.
“Podupiranje” proizlazi iz mogućnosti uticaja prisustva odraslih na dečju igru (ako je
podsticanje “preveliko”, guši interakciju dece).
