Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
Fakultet Poslovno civilne bezbednosti – OSNOVNE STUDIJE
Društveni sukobi kao konfliktne pojave
(Seminarski rad)
Predmet: Teorija konflikta
Mentor:
Student:
Prof. dr. Marinko Kresoja
Ljiljana Dmitrasinović
Brčko, 2014.
1.Sukobi
Konflikt ili sukob je pojava opzicionog odnosa među ljudima ili grupama. Grupa
je skup dve ili više osoba, koje su međusobno povezane zajedničkim ciljevima,
potrebama i interesima. Kada pojedinci ili grupe rade zajedno, uvek, postoji mogućnost
njihovog međusobnog sukoba. Sukobi se javljaju kada kod pojedinaca ili grupa postoji
rivalstvo ili razlika u gledištima o nekom problemu.
Sukob interesa dva ili više pojedinaca ili društvenih grupa predstavlja stanje koje
se zove konfliktna situacija. Takvo stanje nastaje kada pojedinac ili grupa teži ostvarenju
određenog cilja, a istovremeno druga grupa ili pojedinac se suprostavljaju tome. Sukobi u
društvenom životu su permanentna pojava. Ljudski život se ne može odvijati bez
konflikata. Zbog toga se i razvoj društva ostvaruje kroz kontinuirani proces postojanja i
rešavanja društvanih sukoba.
Sukob je ekstremni disocijativni proces; on, međutim, uključuje vrlo velike
varijacije u intenzitetu antagonizama, počev od kršenja pravila do otvorene borbe.
Konflikti se mogu javiti između samih pojedinaca, između pojedinaca i određenih
grupa ili zajednica, između pojedinaca i drzave, između određenih grupa ili zajednica i
drzave, između samih drzava.
Sukobi među ljudima su neizbežni . Sukobi koji se javljaju među ljudima u okviru
iste organizacije, kao svakodnevne nesuglasice, konfrontacije i političke borbe, koje
zajednicki nazivamo ”međuljudski sukobi u preduzeću”.
1
Ljudi kao pojedinci i kao pripadnici društvenih grupa oduvek su se sukobljavali
zbog različitih stvari. Verovatno će tako biti i u buduće. Sukobi su deo samog društvenog
života, ali i života kao takvog. Po ljudskim žrtvama i materijalnim razaranjima
nesumljivo su najteži, zapravo najtragičniji, ratni sukobi i krvave revolucije. Hegel ima
pravo kad kaže da je istorija velika ”ljudska klanica”. Humanisticka društvena misao i
sve glavne religije polaze od stava da je društveni napredak povezan sa mirom i
nenasiljem. Međutim, u stvarnoj istoriji, i društveni napredak i društveni nazadak
većinom su natopljeni krvlju. Od kada postoji civilizacija, u periodu od nekih 5000
godina, bilo je 15.000 ratova i samo 300 godina potpunog mira na celoj planeti.
2
Treba razlikovati društvene sukobe i sukobe u društvu. Društveni sukobi se ređe
javljaju, velikog su inteziteza, širokih razmera i obuhvataju velike mase, tj.masovni su,
brojni. Postojanje drušvenih sukoba dovodi do velikih promena u društvu. Dok sukobi u
društvu su česte pojave, gotovo svakodnevne, malog su inteziteta i učesnici mogu biti
pojedinci ili grupe. Lako se rešavaju, neostavljaju krupne posledice u društvu.Postoje
različite vrste društvenih konflikata: ekonomski, politički, ideološki, klasni, rasni, verski,
generacijski, radni i mnogi drugi.
1
Dr.Zoran Vidojević – ”Uvod u sociologiju”,1997.god., str.120-122.
2
Prof. Dr.Vlajko Petković – „Sociologija“,VPŠ,Čačak,2008.god.,str.289.
4
1.2.Pojam društvenih sukoba
Teorijska misao o društvenim sukobima ima veoma širok raspon. Ona se kreće od
njihovog tretiranja kao nečeg nepoželjnog i neprirodnog , zatim, njihovog shvatanja kao
elementa koji pripada samoj biti društvenog života, njihovih funkcija kao nečega što
doprinosi jedinstvu grupa u sukobu i celokupnom društvenom razvoju, pa sve do
njihove apsolutizacije unutar horizonta izopačene dijalektike, različitih oblika
socijaldarvinizma ili rasističkih pristupa koji socijalne sukobe tretiraju kao
materijalizaciju životne snage i volje za moć, sredstvo odabranih za potčinjavanje i
porobljivanje drugih ljudi i naroda.
Socijalni sukobi imaju nešto kvalitativno novo i više u odnosu na ispoljavanje
neslaganja stavova i suprotstavljena zalaganja na temelju tih stavova. Oni su u suštini
aktivna praktična suprotstavljanja kolektivnih društvenih subjekata koji po intezitetu,
obimu i učinku daleko prevazilaze neslaganja i na njima zasnovana ponašanja. Društveni
sukobi su, pored ostalog, velike kolektivne akcije.
3
Društveni sukobi izbijaju u svim savremenim društvima, pa se može tvrditi da su
oni neizbežan pratilac društvenog života i karakterističan oblik odnosa u društvu. Mogu
postojati u više ili manje prikrivenom vidu, više ili manje nasilno.
Društveni sukobi se mogu odrediti
”kao oblik interakcije u kojoj jedan subjekt
(društvena grupa, organizacija, ili njihov neki deo), u težnji za ostvarenjem svojih
interesa, svojom svesnom akcijom onemogućava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili
koji svojom akcijom onemogučava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili koji svojom
akcijom želi da uništi drugog subjekta”.
Društveni sukob je zato nešto mnogo više od takmičenja aktera i suparnika. Bezbrojne su
situacije takmičenja u ljudskim odnosima. Relevantne su samo društvene borbe oko
značajnih dobara i vrednosti. Taj bitan momenat dolazi do izražaja u određenju
društvenih sukoba, koje daje L.Kozer. Ovaj poznati teoretičar smatra da je socijalni
sukob „...
borba za ostvarivanje vrednosti i statusa, za moć ili čak i za oskudna sredstva
dovoljna za puko preživljavanje. Cilj strana u sukobu nije samo ostvariti svoje
postavljene ciljeve već istovremeno onemogućiti, suzbiti i obesnažiti protivnika. Takvi
sukobi mogu buknuti među pojedincima, kolektivitetima ili između pojedinaca i
kolektiviteta. Međugrupni, odnosno sukobi kolektiviteta jesu stalna pojava u društvenom
životu
“.
Prema drugoj definiciji ovoj autor socijalni sukob određuje kao „
borbu oko vrednosti i
polaganja prava na status koji nedostaje, na moć i sredstva, borbu u kojoj međusobno
suprostavljeni interesi jedan drugoga neminovno ili neutrališu ili povređuju ili potpuno
isključuju
“.
3
Dr.Milan Mišković - „Sociologija“, Beograd, 2003.god., str.372-376.
5
parlamentarne demokratije. Ali interesi su im oprečni – svaka želi da vlast osvoji za sebe,
a da druge porazi.
Društveni sukobi, ne moraju da znače totalnu pobedu ili totalni poraz
sukobljenih strana. Ali, oni se uvek vode zato da se pobedi, ili bar da se doživi
poraz u ostvarivanju vlastitih interesa. Kompromisi su rezultat ravnoteže snaga ili
svesnog izbora da bi se spečile ove ili one žrtve i štete u sukobima. Međutim, u
načelu društvene grupe u sukobu, posebno političke organizacije, teže pobedi i
dominaciji nad protivnikom. Ako je društvo demokratsko, onda je pobeda po svom
karakteru politička i ne znači uništenje protivnika. Ona je otvorena i za deo
interesa protivnika, stoga i za veći ili manji kompromis. I obratno, ako je društvo
nedemokratsko, onda politički poredak teži totalnoj eliminaciji protivnika, čak i
njegovom fizičkom uništenju.
5
Uzroci
društvenih konflikata su mnogobrojni. Mogu biti kako objektivne, tako i
subjektivne prirode. Objektivni uslovi društvenog života društvene stvarnosti
stvaraju okolnosti u kojima postoji suprotnost interesa između različitih društvenih
grupa. U tu kategoriju kuprotnosti spadaju – klasni, rasni, nacionalni i međunarodni
konflikti. Subjektivni činioci sa druge strane, kao što je ljudska psiha, proces stvaranja
društvene svesti, način na koji ljudi shvataju, percipiraju i tumače određenu društvanu
stvarnost, takođe može biti izvor određenih sukoba.
6
Imajući u vidu nesaglasnost različitih grupnih interesa i neusklađenost
(neravnomernost) i društvenom razvoju kao dva najžnačajnija
uzroka
društvenih sukoba,
logično je pretpostaviti da u određenim konfliktnim situacijama obično preovlađuje jedna
od dve vrsta uzroka. Kod klasnih ili međuprofesionalnih sukoba, njihov međusobni
antagonizam proizilazi, po pravilu, iz nejednakog društvenog položaja koji različite klase
ili profesije zauzimaju u društvenom sistemu (npr.suprotnost i mogući sukobi između
manuelnih i nemanuelnih zanimanja). Kod nacionalnih i verskih konflikata uzrok nisu
njihovi dijametralno suprotni interesi, po kojima bi se jedna nacionalna ili verska grupa
razlikovala od druge. Drugim rečima, nema antagonističkih nacija ili antagonističkih
verskih grupa, kao što je bilo antagonističkih klasa u istoriji. Do napetosti i sukoba
između različitih etičkih grupa, odnosno verskih zajednica, dolazi, sa jedne strane, usled
regionalne nejednakosti u ekonomskoj razvijenosti i koncentracije materijalnog bogatstva
između područja u kojima žive ove grupe i, sa druge strane, zbog nejednakosti u
političkom i drugim pravima ovih grupa u datom sistemu. Konflikti između raznih
etničkih i verskih grupa mogu da budu teži i žešći nego međuklasni ili međuprofesionalni
sukobi, što potvrđuje verski rat između protestanata i katolika u Severnoj Irskoj ili
međunacionalni sukobi na pojedinim područjima bivše SFRJ.
5
Prof. Dr.Vlajko Petković -”Menađment ljudskih resursa” ,VPŠ, Čačak, 2006.god.,str.236
6
Dr.Đura Stevanović, Dr.sreten Jelić,Tatjana Jovanović – ”Sociološka hrestomatija”, Beograd, 2005.god.,
str.307.
7
