Интернационални универзитет у Новом Пазару

Право унутрашњих послова

СЕМИНАРСКИ РАД

Поступак у управном спору

Ментор: Студент:

bb bb

23.03.2014.

САДРЖАЈ

Увод

.........................................................................................................................................

1.1.

Појам

управе

..............................................................................................................

1.2.

Појам

врсте

контроле

управе

.............................................................................

1.2.1. Управна контрола управе

..................................................................................

1.2.2.

Судска

контрола

управе

......................................................................................

Основни

институти

управног

спора

..................................................................

2.1. Историјски развој управносудске контроле

.................................................

2.2. Појам и врсте управног спора

............................................................................

2.3.

Управни

спор

по

ЗУС-

.........................................................................................

2.4. Предмет управног спора по ЗУС-

...................................................................

2.5. Појам управног акта по ЗУС-

...........................................................................

3. Управно судски поступак

.......................................................................................

3.1. Надлежност за решавање управних спорова

................................................

3.2.

Сранке

управном

спору

.....................................................................................

3.2.1. Тужилац у управном спору

................................................................................

3.2.2. Тужена страна у управном спору

.....................................................................

3.2.3. Заинтересовано лице у управном

спору

.........................................................

3.3.

Тужба

управном

спору

......................................................................................

3.3.1. Тужба у случају када управни акт није донет

............................................

3.3.2. Дејство тужбе

......................................................................................................

3.3.3. Разлози за покретање управног

спора

...........................................................

3.4. Поступак по тужби

...............................................................................................

3.4.1. Претходни поступак

.........................................................................................

3.4.2.

Редован

поступак

по

тужби

..............................................................................

Правни

лекови

управном

спору

.....................................................................

4.1. Захтев за преиспитивање судске одлуке

......................................................

4.2. Понављање поступка

...........................................................................................1

На крају, управно право као управно правна пракса је реални живот

управног права као гране права, њена примена у друштвеној реалности. То је,
заправо, фактичка и нормативна страна једне исте појаве.

1.1. Појам управе

Одређивање појма управе је веома сложено и по "садржини се веома тешко

одређује и несумњиво представља једно од најспорнијих питања међу писцима
управног права".

Уобичајено је мишљење да о појму управе има онолико

схватања колико и аутора. Да би се појам управе могао одредити нужно је,
претходно, осврнути се на само значење термина "управа".

Реч "управа" се у свакодневном говору често користи, додуше са

различитим значењем, тако да се проблеми код одговора на питаање шта је
управа јављају на самом почетку и то на терминолошком плану. "Управа" је
термин германског порекла. У романским језицима и енглеском и руском језику
користи се израз "администрација". У нашој старој терминологији све до
Другог светског рата, коришћен је израз "администрација". Код нас израз
"управа" постаје опште прихваћен после Другог светског рата, а инкорпориран
је и у текстове позитивно правних прописа.

У стручној и научној литератури реч "управа" најчешће служи да означи

извесне појаве везане за државу, њену организацију и њене делатности. Овакво
повезивање термина "управа" са државом довело је у правној теорији, како по
мишљењу наших, тако и страних писаца, до разликовања два његова основна
значења:

управа као организаиција и управа као функција

. Док

функционални појам управе настоји да утврди каква је то делатност или
функција, органски треба да установи ко је врши.

1.2. Појам и врсте контроле управе

У свакој модерној држави једна од најважнијих функција припада органима

државне управе. Они обављају читав низ различитих послова који траже
стручну и добро уходану организацију.

Сазнање да је државна управа преко потребан инструмент за обављање

читавог низа значајних послова, да има широка овлашћења и снажну
организацију, захтева да се над њом успостави систем контроле са задатком да
пази на законитост и целисходност управног поступања.

На тај се начин, у државном апарату, обезбеђује поштовање начела

законитости у домену управног деловања, као једног од темељних начела идеје
правне државе, а истовремено пружа гаранција заштити права и интереса
грађана и других субјеката о чијим правима и обавезама органи државне управе
одлучују.

Стјепановић, Н., нав. Дело, 1973, стр. 12.

1.2.2. Судска контрола управе

С обзиром да је управна контрола управе управни пут за уклањање

незаконитости и нецелисходности у вршењу управе, судска контрола управе је
судски пут за уклањање незаконитости у вршењу управе, којем се приступа тек
када се претходно исцрпи управни пут, или изузетно, када је законом
предвиђено да се законитост управе не може испитивати управним путем.

Управни поступак по којем се доноси управни акт има своје специфичности

у односу на судски поступак. У судском поступку важи контрадикторно начело
и у њему је суд само арбитар међу странкама.

У поступку судске контроле суд је независни арбитар, што му омогућује "да

јавни интерес, о којем је орган управе водио рачуна, цени објективно, дакле у
правој мери, и да му даје само онај значај који по закону има.

Судска контрола управе има своје специфичности по којима се разликује од

других   облика   контроле   управе.   Те   специфичности   су   формалног   и
материјалног карактера. Формална специфичност је сам орган који ту контролу
врши, а то је суд, и поступак по којем се врши. Материјалних специфичности
има   више.   Прва   је   везана   за   повод   судске   контроле   управе.   Тај   повод   је
постојање спора. Друга се тиче услова под којима се судкса контрола управе
може вршити. Трећа специфичност огледа се у природи аката којим се функција
судксе   контроле   управе   остварује.   Четврта   специфичност   везана   је   за
овлашћење   суда   у   поступку   судксе   контроле.   Судска   контрола   управе   се
исцрпљује у оцени законитости управног акта.

2. Основни институти управног спора

2.1. Историјски развој управносудксе контроле

Идејна основа са контролом законитости рада управе потекла је из класне

борбе буржоазије и феудалаца, а одразила се кроз тежњу младе буржоазије да
ограничи власт државне управе која је била свемоћна у феудалном периоду, а
још увек је представљала језгро реакционарне, свргнуте ( феудалне) класе, и да
ту власт, сагласно концепту "правне државе", потчини начелу законитости.

Први зачеци контроле рада органа управе јављају се већ у 18.веку

, да би се

управни спор, као облик заштите права и правних интереса појединаца и
правних лица од незаконитог поступања органа управе јавио у 19. веку.

Видети детаљније: Борковић, И., "Контрола управе путем редовних судова ( тзв. англо-амерички

систем контроле), Зборник радова Правног факултета у Сплиту, Сплит, 1978, стр. 13-25.

Ову контролу су вршили судови, но њу не треба поистоветити са савременим обликом судксе

контроле, јер је право судова у то време у САД, Енглеској, Немачкој и неким другим земљама било
мотивисано, пре свега, класном борбом, а не потребом да се обезбеди законитост рада управе.