Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Kritika
Studijska grupa: Pedagogija
Predmet: Savremeni pedagoški pravci
Beograd, 2015.
Oproštaj ili kazna?
Kopmleksna tema na koju je teško dati kratako mišljenje, a koliko zapravo navodi na
razmišljanje, govori činjenica da je ovo jedno od najaktuelnijih pitanja pedagogije oduvek.
Tolstoj u prvi plan ističe individualne osobine učenika za čiji je razvoj neophodna sloboda,
naspram krute discipline i podvrgavanja istim obrascima. Slobodu se vidi kao osnova vaspitanja,
a na optimističnom shvatanju dečje prirode Tolstoj je zasnovao i svoju ideju o ljubavi i praštanju
kao osnovnim sredstvima vaspitanja.Osnovu za popravljanje ljudi i odnosa među njima vidi u
religioznom vaspitanju dece,u pokazivanju ljubavi, a ne u batinama i kažnjavanju. Znajući da
deca uče iz onoga što im je pred očima i što osećaju, treba razmisliti, da li treba da gledaju i
usvajaju sliku čoveka koji je surov, zastrašujuć i koji u njima stvara loše osećaje.Isto tako,dešava
se da deca u skladu sa svojim godinama ispituju svoje mogućnosti, volju i popustljivost odraslih i
često pribegavaju ponašanju koje nije prihvatljivo.
Vaspitanje mora da traži neki srednji
put. Ideja da je samo oslobađanje dece od pritisaka odraslih rešenje,i da je ljubav dovoljna je više
romantični pogled,a kažnjavanje dece koje prelazi u psiho-fizičko zlostavljanje je već
iživljavanje nad slabijim. Odrastao mora da razume dete i njegove potrebe i osećanja da ga
uvažava i poštuje bez uvreda i ponižavanja. Pružanjem i „meke” i „čvrste” ljubavi
roditelj(vaspitač) mora prvo sebi, a zatim i detetu da objasni da mu postavlja granice, tera ga na
korisne a možda nekad i neprijatne stvari, kažnjava ga kada se usprotivi tome, samo zato što ga
zaista voli.
Podjednako
je važno deci pokazati ljubav i disciplinovati ih, ali tako da ona razumeju
situaciju koja je pred njima.
Da li je XX vek bio vek deteta?
Revoluciju u savremeno shvatanje detinjstva unela je knjiga Elen Kej „Vek deteta“.
Proročanski je predvidela da je nužno usredsrediti se na prava, razvoj dečje ličnosti i sveopšte
dobrobiti najmlađih što je suštinski važno za svako društvo. Kroz istoriju nailazimo na
raznovrsne ideje: od utopijske zamisli da treba stvoriti svet koji će decu pripremiti na to da budu
odgovorni „građani budućnosti“ do surove stvarnosti u kojoj su deca i njihova prava izvor
političkog sukoba i nemilosrdnog eksploatisanja. Delo je, inače, posvećeno „svim roditeljima
koji se, u novom veku, nadaju da će stvoriti novog čoveka
“.
Nov
čovek nije stvoren, stvoreni su
samo strašni ratovi koji su čovekovu egzistenciju sveli na preživljavanje u prvim decenijama XX
veka. Ali to nije bio samo vek svetskih ratova, velikih režima i ideoloških sukoba. Ako bolje
pogledamo dvadeseti vek je bio vek i deteta, na neki način. Gotovo svuda u svetu, služeći
