4
UVOD
Revizija je sistematični proces objektivnog prikupljanja i evaluacije dokaza sa aspekta
pružanja razumnog uveravanja o ekonomskim događajima ili transakcijama, kako bi se steklo
uverenje o njihovoj usaglašenosti sa određenim kriterijumom i prezentovanje izveštaja
korisnicima. Kako bi formirao i dao mišljenje, revizor sprovodi revizorske postupke radi
dobijanja dovoljno dokaza koji će podržati dato mišljenje.
Poslovanje u tranzicionom okruženju uz promene i neizvesnost poslovnog okruženja
vrlo je teško, naročito zbog sukoba interesnih grupa, pogotovu vlasnika i menadžera. Naša
zemlja je tranziciona država i zainteresovana je za savremene revizijske procese. Međutim,
zbog određenih problema i propusta iskazuje se potreba za ponovnom revizijom.
Jedan od najvećih raspoloživih neiskorišćenih potencijala zemalja u tranziciji jeste napuštanje
neoliberalnog kursa u ekonomiji i razrada sopstvenih ekonomskih programa koji (respektujući
svetska uputstva), u prvom redu, uzimaju u obzir specifičnosti sopstvene privrede i interese
svog naroda.
Ključno je da se u praksi revizije primenjuju Međunarodni revizijski stadardi.
Savremeni zahtevi za revizijom se dopunjuju i nadograđuju, pa je revizorska struka stalno
izložena novim adapritanjima u smislu usvajanja novih propisa i odredbi.
Iako dolazi do narušavanja poverenja u reviziju, ona se mora afirmisati u sve
značajnijem svetlu, odnosno reviziju treba posmatrati kao pretpostavku kvalitetnih i
verodostojnih informacija. Prema savremenim trendovima, od revizije se očekuje, da ona kao
potencijalno sredstvo za povećanje vrednosti informacija, postane nezaobilazan način za
očuvanje poverenja na tržištima kapitala i jemstvo odgovornosti u javnom sektoru. Naša
zemlja je još uvek pod ozbiljnom smetnjom što se tiče revizije i mora se bitno popravljati.
Osnovne pretpostavke državne revizije se nalaze u njenoj nezavisnosti, revizijskom
obuhvatu i veoma važnim profesionalnim revizijskim veštinama koje neophodno traže od
državnih revizora. Merenje efektivnosti državne revizije pokriva sledeće dimenzije:
efikasnost, delotvornost, ekonomičnost, usklađenost - agencije moraju delovati u skladu sa
budžetskim propisima, i na kraju kvalitet usluga. Veliki je značaj revizije javnog sektora u
Republici Srbiji i tom kontekstu je jasno da postoji neophodnost revizije javnog sektora, a
pogotovu javnih preduzeća u Republici Srbiji.
5
1. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE – OSNOVA UPRAVLJANJA
BIZNISOM
1.1. Ciljevi finansijskog izveštavanja i kvalitet finansijskih izveštaja
Rеviziја finansijskih izveštaja čini određeni sistеmski prоcеs kојi pоčinjе zаhtеvоm
kliјеntа revizorskom preduzeću zа davanjem ponude za obavljanje rеviziјe finаnsiјskih
izvеštаја, а zаvršаvа sе izrаžаvаnjеm mišljеnjа rеvizоrа u fоrmi izvеštаја.
Finansijski izveštaji su skup informacija o finansijskom položaju, uspešnosti,
promenama na kapitalu i novčanim tokovima jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu i
vremenski zaokruženu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji i kao
takvi, čine podlogu svake racionalne analize.
U pitanju revizije finansijskih izveštaja u radu se pre svega mora poći od važnog pitanja
revizije finansijskih izveštaja u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti finansijskih
izveštaja, da bi se preko ukazivanja na neophodnost kooperativnosti i saradnje eksterne i
interne revizije, ukazivanja na međunarodne standarde revizije u reviziji finansijskih
izveštaja, dolazi do revizije završnih računa.
Finansijski izveštaji obuhvataju:
1. Bilans stanja;
2. Bilans uspeha;
3. Izveštaj o tokovima gotovine;
4. Izveštaj o promenama na kapitalu;
5. Napomene uz finansijske izveštaje;
6. Statistički aneks.
1
Prema Arens-u i Loebbecke-u, revizija finansijskih izveštaja se može definisati kao
proces u kome kompetentna, nezavisna osoba vrednuje dokaze o informaciji koja se može
kvantifikovati, koja je povezana sa određenim ekonomskim entitetom u svrhu izveštavanja o
stepenu korespondiranja između informacije koja se može kvantifikovati i unapred
zasnovanog kriterijuma. Finansijsko izveštavanja, u poslovnoj praksi se ispoljava kao
funkcija, ali i kao zadatak. Prema Odboru za standarde finansijskog računovodstva, postoje tri
osnovna cilja finansijskog izveštavanja:
2
1
Službeni glasnik RS, br. 46/2006 i 111/2009
2
Vidaković, S., Osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009, str. 392.
7
vrhovni menadžment se javlja u funkciji korisnika finansijskih izveštaja o preduzeću
koje vodi, o drugim preduzećima i informacijama društvenog računovodstva (statistike
nacionalnog dohotka kao dela tog računovodstva.
Postoje tri ključna razloga zbog kojih menadžment naših preduzeća ne realizuje ove
uloge na pravi način: nedopustivo niska računovodstvena obrazovanost članova vrhovnog
menadžmenta; neadekvatan stepen poslovne etike, kao i odsustvo sankcija u slučaju
emitovanja neadekvatnih računovodstvenih informacija.
Revizor je odgovoran za formiranje i izražavanje mišljenja o finansijskim izveštajima,
kao i sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa primenjenim okvirom
finansijskog izveštavanja odgovorno je rukovodstvo pravnog lica uz nadzor lica zaduženih za
upravljanje. Takođe je važno podvući da je odgovornost u reviziji finansijskih izveštaja,
određena kodeksom profesionalnog ponašanja, standardima revizije, kao i zakonskim
propisima.
1.3. Izvor gepa informacionih očekivanja
Sve izraženijom ekonomskom globalizacijom i, u svetskim razmerama, ubrzanim tehnološkim
razvojem, kao i sve oštrijom konkurencijom neophodno je zatvarati izveštajni gep, odnosno
jaz između očekivanja od finansijsko – računovodstvenog izveštavanja i onog što ono
objektivno pruža brojnim korisnicima.
Izvor gepa informacionih očekivanja nalazi se u glavnom cilju finansijskog izveštavanja.
Naime, glavni smisao finansijskog (eksternog računovodstvenog) izveštavanja nalazi se u
obezbeđenju informacija za ekonomska rasuđivanja i ekonomske odluke, kao što su: odluka o
kupovini, zadržavanju ili prodaji vlasničkih uloga, ocena ispunjenja upravljačkih nadležnosti i
odgovornosti, u raspolaganju poverenim sredstvima, ocena sposobnosti preduzeća za
zaposlene i obezbedi druge beneficije za njih, ocena sigurnosti pozajmljenih izvora preduzeću
i odluke o pozajmljivanju, utvrđivanje poreske politike, priprema i korišćenje statistike
nacionalnog dohotka, regulisanje aktivnosti preduzeća.
Kao odgovor informacionim potrebama nosilaca, aktivnosti ekonomskog odlučivanja,
finansijsko računovodstvo i revizija finansijskih izveštaja nude, i to: izveštaj o dostignutom
stanju sredstava i njihovih izvora finansiranja (bilans stanja); izveštaj o ekonomskim
ostvarenjima, tj. ostvarenoj dobitnosti (bilans uspeha) i izveštaj o kretanjima u finansijskoj
situaciji preduzeća (cash-flow ili fund-flow izveštaj) praćenih aneksom.
