Академија за дипломатију и безбедност
Предмет: Међународна безбедност
Школска 2010/2011 година
Наставник: проф. др Милан Опачић
Pitanja su podeljena u tri grupe po boji pitanja, svaka grupa ima po 20 pitanja.
BELA PITANJA
od 1 do 10 str
PLAVA PITANJA
od 10 do 20 str
ZUTA PITANJA
od 20 do 34 str
Испитна питања – i ODGOVORI !
А/ - бела:
1. Појам међународне безбедности;
Понуђене дефиниције, и поред својих мана и једностраности, упућују на неке кључне
чиниоце, без којих је немогуће појмовно одређење међународне безбедности
Један од тих чиниоца је
национална безбедност,
која се схвата као
“ Одсуство било каквог страха од напада, угрожавања интереса или претње друге
државе или других држава”
( M. Bourquin);
“ Способност државе да своје унутрашње вредности заштити од сољњих претњи”
(
M. Berkowitz – G. Beck);
“ Физичка нетакнутост националног живота”
( G. F. Kennan);
“ Безбедност од инвазије, рата и поробљавања”
( С. Аврамов);
“ Опстанак државе, територијални интегритет, политичка самосталност и
квалитет живота су четири групе вредности, које се имају у виду када се говори о
националној безбедности”
( В. Димитријевић);
Код већине писаца
“ национална безбедност је несводиво језгро националног интереса;
Да ли има “
непроменљивих и вечних “
нациоалних интереса (
H. Morgenthau),
или су
они “
конкретни и променљиви у простору и времену” (А. Милетић);
2. Однос националне и међународне безбедности;
Понуђене дефиниције, и поред својих мана и једностраности, упућују на неке кључне
чиниоце, без којих је немогуће појмовно одређење међународне безбедности
Један од тих чиниоца је
национална безбедност,
која се схвата као
“ Одсуство било каквог страха од напада, угрожавања интереса или претње друге
државе или других држава”
( M. Bourquin);
“ Способност државе да своје унутрашње вредности заштити од сољњих претњи”
(
M. Berkowitz – G. Beck);
“ Физичка нетакнутост националног живота”
( G. F. Kennan);
“ Безбедност од инвазије, рата и поробљавања”
( С. Аврамов);
“ Опстанак државе, територијални интегритет, политичка самосталност и
квалитет живота су четири групе вредности, које се имају у виду када се говори о
националној безбедности”
( В. Димитријевић);
Код већине писаца
“ национална безбедност је несводиво језгро националног интереса;
Да ли има “
непроменљивих и вечних “
нациоалних интереса (
H. Morgenthau),
или су
они “
конкретни и променљиви у простору и времену” (А. Милетић);
1
3. Однос «стратегијске националне безбедности» и међународне
безбедности;
Неке државе теже да својим националним интересом итентификују остваривање
специфичних циљева или вредности, којима се противи већина држава, као што су :
(1) Колонијализам –Империјализам; (2) Ширење социјализма –хегемонизам; (3)
Неоколонијализам; (4) Зашти- та слободног света-заштита деократије; (5) Ширење и
заштита интересних сфера; (6) Спровођење тзв. “Ограничених мирољубивих
ангажмана” ради избегавања сукоба међу суперсилама; (7) Нуклеарно наоружавање; (8)
Насилна заштита људских и мањинских права; (9) Нелегално спречавање промена у
најудаљенијим деловима света, укоико су оне несагласне схватању националног
интереса; итд
Неки од ових циљева или вредности су из претходних историјских раздобља, а неки су
управо данас актуелни;
Њима се, у суштини, тежи ка “
апсолутној безбедности” ,
односно
Стратегијској
националној безбедности
за поједине државе , објективно на штету националне
безбедности већине других држава;
4. Концепт «светских глобалних интереса» ( S. Brown-a);
Неки теоретичари сматрају да се данас, у ери глобализације, све изразитије
профилишу тзв.
Светски (глобални) интереси,
и томе примерена
Светска (глобална)
безбедност;
Концепт светских интереса заснива се на замисли да се данас више не може спорити
постојање
потреба човечанства у целини (држава, нација, етничких заједница и људи-
појединаца),
те да се мора обезбе- дити безбедносни оквир (амбијент)
за помирење и
арбитрирање
између супротстављених
националних, међународних и поднационалних
интереса;
Seyom Brown сматра да би редослед тих интереса изгледао овако:
опстанак људске
врсте-смањивање убијања и елиминисање других крајње бруталних начина поступања
са људима-постојање услова за здрав живот свих људи-заштита грађанских права-
поштовање права етничких заједница на различитост-заштита животне средине-
урачунљиво понашање (“ширење урачунљивости”
Овако дефинисани светски интреси и њихов редослед се свакако могу спорити;
Видњиво је, такође, да концепт светске (глобалне) безбедности, појмовно надилази
кнцепт међународне безбедности
5. Међународни мир и међународна безбедност;
Међународни мир и међународна безбедност се тесно повезани, појмовно и
садржински се међусобно преплићу, па се један без другог не могу разу- мети у
потпуности;
Може се основано тврдити да је међународни мир
општији појам
од појма
међународне безбедности;
Нема сагласности међу теоретичарима да ли се међународни мир појављује само као
инструментална вредност
(као амбијент за достизање других вредности) или
самостална вредност
која има своју
унутрашњу позитивну садржину;
По овом другом схватању, које нам се чини прихватљивијим, саставне компоненте
мира би биле:
(1) одсуство рата и било којих других облика и средстава физичког
насиља у међунар. дносима
;
(2) постизање општеприхва- ћених вредности и циљева
( нпр. опстанак човечанства, развој квалитета живота, независност, итд.)
али и
вредности и циљева који то нису
(али су заједнички већини субјеката међунар.
односа);
(3) примена ненасилних и ефикасних средстава за остваривање
општеприхваћених циљева и за решавање сукоба између циљева који то нису
(мирољубивом сарадњом ради докидања тзв. структуралног или опредмећеног насиља
у међународним односима);
Прва компонента твори
негативну
, а остале две
позитивну садржину међународног
мира
2
8. Механизми (начини)функционисања система равнотеже снага;
Тешко је,а често и немогуће,
постизање предуслова за функционисање система
(историјска искуства из раздобља 19. и почетка 20. века);
Налаже
вођење ограничених ратова, ради спречавања поремећаја равнотеже;
Логички, равнотежа снага
увећава шансе за избијање рата
(шансе 50:50%) а
нервнотежа
смањује те шансе;
Равнотежа снага, у суштини,
обезбеђује само колективну надмоћ великих сила,
а не
мир или међународну безбедност;
Функционалну неделотворност система равнотеже снага, најрељефније потврђују
неки основни механизми мирног остваривања равнотеже:
Механизам
компензација
(територијалних “накнада” за друге актере, због
територијалних добитака једног од актера);
Механизам
легализованих војних интервенција;
Потреба постојања и одржавања тзв.
Тампон држава
9. Механизам колективне безбедности Друштва народа;
Основни интереси и циљеви држава победница Првог светског рата:
Декларативно, Друштво народа је било замишљено као међународно средиште
за
очување међународног мира,
преко механизма гарантија
политичке независности и
територијалног интегритета
великим силама али и малим државама;
У пракси, ДН је фактички функционисало као међународно-политички и правни
механизам за постизање
политичке равнотеже међу европским силама;
САД су, одбијањем ратификације
Версајских уговора о миру и приступања ДН, остале
изван тог система
(окренуле су се
Политици изолационизма);
СССР је, након Октобарске социјалистичке револуције, изласка из рата и сепаратног
мира са Финском, фактички
изопћен из ДН и међународних односа;
В. Британија је, тактиком честих
међународних конференција мимо Савета ДН,
фактички слабила
француску хегемонију
створену Версајским системом уговора;
Суштинске слабости механизма :
Преплитање надлежности
и Савета и Скупштине Друштва народа за питања
међународног мира;
Принцип једногласности
при одлучивању о питањима повреде мира у Савету ДН
(свака од сталних али и несталних чланица Савета располагала је правом veta);
Пактом ДН није установљена
забрана рата;
Пактом ДН (члан 12.-16.) само је
ограничено право на вођење рата,
али преко примене
једне доста
компликоване и дуготрајне процедуре
(
најпре,
покушај мирног решавања
спора, а потом: – изношење спора на арбитражу или судско решавање – доношење
одлуке арбитраже у разумном року – изношење спора пред Савет ДН – доношење
Извештаја Савета ДН о спору у року од 6 месеци – мораторијум на прибегавање рату
од 3 месеца након одлуке арбитраже и извештаја Савета) ;
Пактом ДН није уопште била предвиђена примена механизма колективне безбедности
за државе изван организације и нјихова заштита као жртава агресије.
Кључни узроци распада механизма колективне безбедности и пропасти Друштва
народа :
Дистанцирање САД
од ДН и догађања на евро-азијском простору (сагласно Monroovoj
доктрини изолационизма);
Политика интервеционизма
европских сила према СССР-у и игнорисање његових
захтева за приступање Друштву народа;
Прерано укључивање Немачке
као поражене силе Првог светског рата у чланство ДН
(1923.);
Релативно касно укључивање САД и СССР-а у чланство ДН у
својству посматрача
(тек крајем треће деценије 20. века);
Неуспеси Савета ДН да констатује и казни
инвазију Јапана на Манџурију (1931. –
1933.), да спречи Италијанску окупацију Етиопије (1935.);
Иступање Немачке и Јапана из чланства ДН (1933.) ;
Игнорисање захтева за помоћ
Републиканске Шпаније (1936.) ;
Толерисање и попуштање
све агресивнијим захтевима
фашистичке Немачке;
4
Мирење
анексијом Аустрије (1938.) и комаањем Чехословачке(поч. 1939.)
10. Биполарни систем равнотеже снага;
Узроци настанка система након 2. светског рата-различити приступи:
Традиционалисти: Стаљин и експанзионистичка политика СССР-а;
Ревизионисти: више америчка него совјетска политика експанзионизма;
Постревизионисти: Хладни рат је био неизбежан због биполарне структуре равнотеже
снага, настале после 2. Светског рата;
Хладни рат –период сукобљавања
Постепено настајање сукоба (1945.- Јалта до1947.)
Објава Хладног рата (1947. – 1949.) – Труманова доктрина одбране слобоd- nog света и
америчке концепције “containmenta”(одвраћања и обуздавања) СССР-а и комунизма;
Ескалација хладноратовског сукобљавања (1950.- 1962.)
Основна функција и циљеви блоковске поделе и надметања у наоружању;
Апсурди бипларне стратешко-нуклеарне равнотеже;
Раздобље Detanta – успони и падови ( 1963. – 1989.)
Основни узроци распада система-другог пола: непосредни (“Перестројка” и
“Гласност”), посредни и структурални;
5
Савет безбедности УН- састав, надлежност, начин рада, механизам одлучивања,
карактер одлука ( Гл. V., члан 23-32.)
Економски и социјални савет УН- састав, надлежноси и начин рада ( Гл. X., члан 61-
72)
Старатељски савет УН- састав, надлежности ( Гл. XIII, XI i XII)
Секретаријат УН- Генерали секретар УН- састав, надлежности, начин рада, статус
службеника УН (Гл. XV, члан 97-101)
Међународни суд правде УН- састав, надлежности, начин рада, карактер одлука (Гл.
XIV., члан 92-96)
Придружене агенције УН (Гл.X, члан 70.)
Регионални савези и организације (Гл. VIII., члан 52-54.)
Државе чланице УН
Нечланице, НО покрети, НВО
14. Основне слабости (мане) система колективне безбедности УН;
Систем колективне безбедности УН зависан у целини од
степена сагласности
политичке воље држава чланица;
Нереална политичка претпоставка о
јединственом деловању великих сила-сталних
чланица Савета безбедности УН у интересу мира и међународне безбедности;
Злоупотреба права veta и “заобилажење” Организације УН
Институционалне слабости:
Неразрађеност механизма мирног решавања међународних спорова (
обавезност
примене мирних средстава);
Непотпуна уређеност механизма принуде оужаним снагама УН -
Комитет воног
штаба УН, Мировне снаге УН
(члан 43.-47.)
Проблем обавезности примене
свих врста санкција
(члан 41.);
Одсуство
Уређеног механизма ограничавања, контроле наоружања и разоружавања
( уз
надлежност Савета безбедности за старање о том механизму);
Одсуство адекватног
Механизма превенције међународних сукоба.
15. Настанак механизма Мировних операција УН;
Политичко-правне основе мировних операција
Главна одговорност Савета безбедности ( Члан 24. Повеље УН)
Одлучивање Савета безбедности о покретању механизма (Члан 39.- 42.)
Надлежност Савета безбедности за склапање спорзума са чланицама о стављању на
располагање њихових војних контигената (Члан 43. и 44.)
Проблеми активирања механизма мировних операција до 1950.
Изостало оснивање Комитета војног штаба УН (Члан 45.- 47. Повеље)
Предоминација утицаја САД на чланство УН;
Понашање СССР-а у Савету безбедности;
Случајеви Палестине и Првог Индијско-Пакистанског сукоба
Корејски рат - Резолуција GS377 A (V) – “Уједињени за мир”
Основни разлози подношења и усвајања Резолуције GS 377 A(V)од 1950. ;
Смисао промене односа надлежности између GS i Sb (установљавање помоћног,
допунског механизма и фактичка ревизија Повеље УН);
7
