~ 3 ~
УВОД
Природа и друштво, као наставни предмет у нижим разредима основне школе има
истакнуту улогу у развију мишљења, јер ученик спознаје просторну стварсност која га
окружује. Кључно значење при стицању знања и способности из тог наставног предмета
има избор одговарајућих извора знања и развијање способности проматрања.
Посебно место у развоју мишљења има земљописна карта која је својим
садржајем привлачна и подстицајна за аналитичко проматрање и упостављање мисаоних
веза између објективне стварности и топографских знакова и обратно. Картографски
знакови су само симболи одређених објеката, појава и процеса на Земљиној површини,
тек када се споје и објасне по законима логичког мишљења прижају целовиту слику
просторне стварности. Једино тако ученици могу пронаћи одговоре на бројна питања у
вези са изгледом и значењем простора, која обично почињу с упитним речима: шта
(просторни појам), где (просторни положај), колико (однос величина), зашто (узрок-
генеза), како (начин функционисања), и што ако (проблемска ситуација).
У настави природе и друштво садржаји из картографије заступљени су у свим
разредима у циљу развијања картографске писмености. Картографска писменост један је
од три елемента оцењивања. У учењу и поучавању наставних садржаја природе и
друштва на свим просторним размерама, неизоставно наставно средство је географска
карта. Географска карта као извор знања служи разумијевању релевантних географских
информација, олакшава претраживање и истраживање података те придоноси доношењу
нових закључака о простору који се истражује. Уценике основих штола, наиме треба
упознати са основим појмовима и сдржајима географске писмености и припремити их за
даље њихово школовање.
Зато ћемо овом приликом да укажемо на основне каратктеристике ове
проблематике посебно у настави природе и друшто, и како се наставници треба понашати
да би се што ефикасније увели ученице у садржаје картографске писмености.
~ 4 ~
1. ГЕОГРАФИЈА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
Географију обилежавају два јединствена начина, односно приступа: она се бави
простором као егзистенцијалном категоријом у различитим аспектима, а истовремено
истражује међуодносе односе између природе и човека у просторима различите
величине. Док се у првом случају ради о хроношком приступу где је тежиште на
утврђивању и објашњавању просторних разлика на Земљиној површини с обзиром на
природу (земља, вода, светлост, биљни свет…) и с обзиром на деловање човека, у другом
је случају, односно еколошком приступу, нагласак на проучавању човека и његова
комуникација са природом
Просторни центар је темељна оријентацијска тачка за све садржаје природе и
друштва. Тако се у првом разреду обрађују садржаји који се односе на простор дома и
школе, у другом разреду обрађује се простор ужег завичаја (места и општине), у трећем
разреду шири завичај, а у четвртом разреду простор Републике Србије. Док је у почетку
нагласак на уочавању и описивању ствари и појава у простору, од трећег разреда од
ученика се тражи разумевање међуодноса (узрочно-последичних веза) између појава и
њихов значај за човека. И ова чињеница иде у прилог географском апекту наставе
природе и друштва, јер географија истражује међуодносе између природе, технике, и
друштва. Ваља напоменути да деца у првом разреду немају увек јасну представу о
(хијерархијском) распореду просторних инклузија и категорија.
Уз одговарајуће методе упорног проучавања и вежбања деца тог узраста у стању су
разумети саму представу о одређеним просторним инклузијама. С обзиром да свака
наставна тема природе и друштва представља комплекс међусобно повезаних садржајних
подручја, тј. нема „чисто“ географских, биолоских и других тема, уместо о географским
темама ваља расправљати о географским садржајима инкорпорираним у поједине
наставне тема.
~ 6 ~
обавља своје животне активности, да препозна, објасни и доприноси решавању
постојећих проблема литературу и друге поуздане изворе информација, што ће
допринети да боље разуме промене које настају деловањем човека у природној
средини.“ (
http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/gografija.pdf
13.12.2015. , 15:25)
Оваквагеографска знања омогућавају ученику да организује сопствено учење у
складу са својим потребама и могућностима, да коректно процењује ниво својих
компетенција и да на основу утврђеног нивоа свог постигнућа планира њихов даљи
развој, да предузима и остварује различите иницијативе у породици, друштвеној
заједници и локалној средини. Овакав вид активности код полазника развија
самопоуздање за учење и напредовање.
