ДЕМОГРАФИЈА,
књ. VII, 2010.
DEMOGRAPHY
vol. VII 2010
____________
225
UDK 392.51(497.113);
314.116/.117(497.113)
Оригиналaн научни рад
Original scientific work
Анђелија Ивков–Џигурски
Смиљана Ђукичин
Јелена Миланковић
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ ЕТНИЧКИХ ГРУПА У
ОПШТИНИ КИКИНДА
∗
∗∗
∗
Извод:
Општину Кикинда која се налази у североисточном делу Баната и Војводине
одликује етничко шаренило у коме међу етничким групама преовлађују Срби (старо-
седеоци и колонисти), Мађари и Роми. Од осталих етничких група, које су мање за-
ступљене, јављају се Хрвати, Немци и Румуни. Све ове народе карактерише низ етно-
демографских одлика међу којима обичаји имају истакнуто место. Свадбени обичаји,
који су и тема овог рада, су норме понашања које се јављају приликом склапања бра-
кова и они су специфични за сваку поменуту етничку групу. Поједине свадбене оби-
чаје тешко је тумачити и утврдити им порекло. Обичаји су као саставни део живота
народа веома важни и потребно их је записивати, неговати и чувати од заборава.
Кључне речи:
етнологија, општина Кикинда, етничке групе, свадбени обичаји,
демографска транзиција
Abstract:
The municipality of Kikinda, located in the north-east of Banat and
Vojvodina is charaterized by ethnic diversity where among the prevalent groups are the
Serbs (natives and settlers), the Hungarians and theRoma. Other ethnic groups which are
less common are the Croats, the Germans and the Romanians. All these nations are
characterized by a number of characteristics among which ethno-demografic customs
have a very important place. Wedding customs, which are the subject of this work, are
the norms of behavior that occur during the wedding ceremonies and they are specific
for each of the above ethnic groups. It is difficult to interpret and determine the origin of
some of the wedding customs. The customs, as an important part of life of a nation, are
very important and they should be written down, cherished and kept from oblivion.
Key words:
ethnology, Kikinda municipality, ethnic groups, wedding customs,
demographic transition
Увод
На основу археолошких истраживања са сигурношћу се може рећи
да је на територији кикиндске општине било насеља још у старијем неоли-
ту, енеолиту и бронзаном добу. У средњем веку северно од Саве и Дунава
∗
Рад представља резултат истраживања на пројекту ЕВБ: 146017Д/КОЕФ=1, који
финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.
Анђелија Ивков–Џигурски, Смиљана Ђукичин, Јелена Миланковић
____________
226
прво је долазило по позиву Угара, а касније и по договору српско плем-
ство.
У току XVIII и XIX века као и у међуратно време и после 1945. годи-
не вршена је колонизација Немаца, Мађара, Румуна, Словака и становни-
штва из ратом опустошених крајева бивше СФРЈ (Царић, Н., 1996). Ово је
довело до стварања етничке мешавине у кикиндској општини у којој су
преовлађујуће групе: Срби, Мађари и Роми. Немци су некада чинили вео-
ма значајну и бројну етничку групу
у
општини
Кикинда
(Аћимов, А., 2007).
Разлике у брачности, образовним и економским карактеристикама
указују на важност пола као фактора социо-демографских структура. Њи-
хово постојање оправдава примену и чињенично утемељује важност родне
перспективе у сагледавању и разумевању демографске стварности (Шобот,
А., 2009). Искуства говоре да брак, иако једна од најстаријих универзалних
установа људског друштва, у посттранзиционој фази европских земаља
постепено губи значај (Девеџић, М., 2004).
Велику улогу у разумевању демографске стварности свакако имају
различите норме понашања или облици облици понашања које временом
појединим групама наметну животне прилике. Обичаји се најпре јављају
повремено, али када се јаве услови да се они из године у годину и из ситу-
ације у ситуацију понављају, онда се уобичаје и постану одлика једног на-
рода (Барјактаревић, М., 1968). Свадбени обичаји спадају у групу дру-
штвених обичаја у личном и породичном животу и као такве карактерише
их велика разноликост међу етничким групама. У групу свадбених обичаја
спадају: предсвадбени обичаји, обичаји везани за само венчање као и по-
слесвадбени обичаји. Сви ови обичаји доприносе посебности и аутентич-
ности норми понашања приликом склапања бракова (Босић, М., 1992).
Анализа брачности (од промене броја бракова, старости супружни-
ка до обичаја који прате склапање брака имају веома важну улогу у демо-
графским истраживањима.
Неуједначеност модалитета брачности упућује на родно различито
брачно понашање. Мушко становништво је у мањој мери склоно уласку у
брак и то чини нешто касније, али с друге стране, чешће од жена поново
склапа брак након развода или у случају смрти супруге (Шобот, А., 2009).
Друштвене норме везане за брак (када и у којим годинама се може склопи-
ти брак, који су економски предуслови за његово склапање, да ли је понов-
на удаја удовица анатемисана или не итд.) транспонују се у свест поједи-
наца кроз усвојен систем вредности (Девеџић, М., 2004).
У раду акценат је стављен на свадбене обичаје Срба, Мађара и Ро-
ма, јер за истраживање свадбених обичаја осталих народа у општини Ки-
кинда потребни су етнички чисти бракови којих међу осталим етничким
групама у новије време нема (одељење матичарске службе у СО Кикинда).
За израду рада од посебног су значаја подаци прикупљени на тере-
ну, подаци добијени од локалног становништва, историјско-етнолошког
Анђелија Ивков–Џигурски, Смиљана Ђукичин, Јелена Миланковић
____________
228
319. Просечна старост радно активног становништва је 38,5 година. Већи-
на радно способног становништва ради у непољопривредним делатности-
ма, око 87%.
После Другог светског рата започео је на простору Војводине зна-
чајан процес трансформације домаћинстава. Те промене су се огледале у
интензивном
порасту
броја
домаћинстава и смањењу броја чланова у њима.
Основни узроци за ову појаву су пре свега динамичан пораст ста-
новништва и распад дотадашње патријархалне породичне организације
унутар једног домаћинства, али и у спроведеној аграрној реформи, прела-
ску пољопривредног становништва у неаграрне делатности, мигрирању се-
оског становништва у градове, развоју процеса индустријализације и се-
кундарне урбанизације, променама у социо-професионалном саставу ста-
новништва, слабљењу и нестајању рођачких веза као фактора кохезије, по-
расту броја развода итд. (Ивков, А., Ђурђев, Б., Драгин, А., 2006).
Демографски показатељи који указују на социоекономске структу-
ре такође детектују сиромаштво сведочећи о димензијама незапослености,
великом броју издржаваних лица, доминацији примарног сектора, слабом
образовном нивоу становништва, или неким другим димензијама социјал-
не депривације (Девеџић, М., Стојилковић, Ј., 2009).
Број домаћинстава у општини Кикинда од 1971. године бележи
раст, све до последњег пописа када је регистрован минималан пад. Најин-
тензивније повећање забележено је од 1971. до 1981. године. У општини
Кикинда бројнија су домаћинства без пољопривредног газдинства, која чи-
не 65,4% укупног броја домаћинстава. Најбројнија су двочлана домаћин-
ства, а следе четворочлана, једночлана и трочлана домаћинства. Просечан
број чланова по домаћинству износи 2,9, а у пољопривредним домаћин-
ствима је 3,0 члана. Број станова у општини Кикинда је у сталном порасту.
У посматраном периоду број станова се повећао за 4 504. Најинтензивније
повећање забележено је у декади од 1971. до 1981. а најмање у последњој
међупописној декади (Ивков, А. и други, 2010).
Етничка структура
Етничка структура становништва представља најважнији демо-
графски показатељ за овај рад, јер су етнички најбројније групе посебно
обрађене кроз свадбене обичаје.
Велике миграције редовно су мењале и етничку структуру војво-
ђанске популације. Историјска грађа сведочи о томе да су после повлачења
Турака, до средине прве половине XVIII века, ову територију насељавали
искључиво Срби. Испод линије Мориша и Сегедина постојало је смо једно
мађарско насеље, Мали Сомбор, које је данас на румунској територији
(Поповић, Д., 1955). Такво стање није одговарало политичким интересима
Аустрије, а касније и Угарске и оне су организовале масовна насељавања
Anđelija Ivkov–Džigurski, Smiljana Đukičin, Jelena Milanković
____________
229
Немаца, Мађара и других народа. Развој српске популације, био је углав-
ном, препуштен природном прираштају. То је драстично изменило прво-
битно стање (Ћурчић, С., 2006).
Срби и Мађари су одувек били најбројније етничке групе на овом
простору, док се Роми, Хрвати, Немци, Румуни и остали јављају као много
мање заступљени. Немци су некада чинили веома значајну и бројну етнич-
ку групу у општини Кикинда. Они су интензивно колонизовани на ове
просторе још крајем XIX века. Њихов број у општини Кикинда растао је
све до после Другог светског рата. По последњем попису у општини Ки-
кинда има их само 69 (Аћимов, А., 2007). Оваква етничка структура после-
дица је како давније историје, тако и скоријих историјских догађаја.
Када је реч о етничкој структури општине Кикинда може се кон-
статовати да су Срби најбројније становништво у последња четири пописа.
Бројчано стање српског становништва мењало се кроз сваки попис, али су
су они увек остваривали апсолутну етничку већину у овој општини.
По првом попису 1971. године Срба је у општини Кикинда било 52
148 и они су тада чинили 75,7% укупног становништва. До следећег попи-
са становништва који је обављен 1981. године број Срба је био у опадању.
Изражено у апсолутном броју запажа се мањак од 2 551 становника, а опао
је и удео у укупном становништву на 71,0%. У међупописној декади од
1981. до 1991. године запажа се благи пораст броја становника српске на-
ционалности од нешто више од хиљаду становника, а како је у истом пери-
оду број укупног становништва незнатно опао, процентуални удео Срба у
укупном становништву општине је порастао на 72,6%.
Табела
1.
–
Промене
етничке
структуре
становништва
општине
Кикинда
од
1971.
до 2002. године
1
1971.
1981.
1991.
2002.
Етничка
група
Број
%
Број
%
Број
%
Број
%
Срби
Мађари
Роми
Југословени
Хрвати
Румуни
Остали
52 148
13 116
700
1 019
365
116
1 451
75,7
19,0
1,0
1,5
0,5
0,2
2,1
49 597
11 712
1 402
5 655
298
183
1 007
71,0
16,8
2,0
8,1
0,4
0,3
1,4
50 665
9 874
1 631
5 669
272
109
1 523
72,6
14,2
2,3
8,1
0,4
0,2
2,2
51 212
8 607
1 564
1 670
240
133
3 576
76,4
12,8
2,3
2,5
0,4
0,2
5,3
Укупно
68 915
100,0
69 854
100,0
69 743
100,0
67 002
100,0
Последња међупописна декада донела је на територији општине
Кикинда доста протераног и избеглог становништва из делова бивше СФР
Југославије који су били захваћени ратним вихором. Тражећи уточиште и
кров над главом жртве политичког терора махом из Босне и Херцеговине и
1
Израчунато на основу података СЗС, 1971, 1981, 1991; РЗС, 2003, књига 1.
