Invazivni dijagnostički pregledi

Високо здравствена-санитарна школа школа струковних студија 

“ВИСАН”

Семинарски рад

Предмет: Здравствена нега

TEMA:

ИНВАНЗИВНИ ДИЈАГНОСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ

Професор:                                                                                                                       Студент:

Бр. индекса:

Београд, новембар, 2016.

Садржај

УВОД..............................................................................................................................................1

1. ИНВАНЗИВНИ ДИЈАГНОСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ.................................................................2

1.1. Ендоскопија.............................................................................................................................2

1.1.1. Езофагогастродуоденоскопија............................................................................................2

1.1.2. Колоноскопија......................................................................................................................3

1.1.3. Ентероскопија.......................................................................................................................3

1.1.4. Сигмоидоскопија.................................................................................................................4

1.1.5. Ректоскопија..

......................................................................................................................4

1.1.6. Бронхоскопија......................................................................................................................4

1.1.7.  Задаци медицинске сестре код извођења ендоскопије....................................................5

1.2. Коронарографија.....................................................................................................................8

1.3. Лумбална пункција.................................................................................................................9

1.3.1. Сестринске интервенције................................................................................................11

1.4. Абдоминална пункција.........................................................................................................12

1.4.1. Сестринска асистенција....................................................................................................13

1.5.

Плеурална пункција.........................................................................................................15

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................18

Литература....................................................................................................................................19

1. ИНВАНЗИВНИ ДИЈАГНОСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ

        Инвазивним дијагностичким методама прибегавамо углавном онда када није могуће 

поставити прецизну дијагнозу помоћу неинвазивних дијагностичких метода. Неке од ових 

метода, на пример венепункција, свакодневна су допуна физикалном прегледу. 

       Са друге стране биопсија је инвазивна дијагностичка метода која се обично изводи у 

операционој сали и подразумева технику испитивања ткива под микроскопом, најчешће на 

одељењу   патологије.   Ако   се   при   томе   узима   само   део   ткива   ради   се   о   инцизионој 

биопсији, али када се уклања читава сумњива промена реч је о ексцизионој биопсији. 

           Узимање дела ткива или неке телесне течности иглом је процедура позната као 

аспирациона биопсија или пункција. У групу инвазивних дијагностичких метода спадају 

још и ендоскопија, коронарографија и лапароскопска хирургија.

1.1. Ендоскопија

           Ендоскопија је једноставна минимално инвазивна дијагностичка метода којом се 

помоћу камере која се налази на крају дуге, обично флексибилне цеви посматра површина 

шупљих органа. Ова метода има широку примену не само у гастроентерохепатологији и 

пулмологији,   већ   и   у   урологији   (цистоскопија),   гинекологији   (нпр.   колпоскопија, 

хистероскопија, фалопоскопија), па чак и ортопедији.

      Лекар који изводи преглед ендоскопом може узети брис са површине слузнице органа 

који се посматра, извршити биопсију уочене промене или тренутно терапијски деловати 

(нпр. зауставити крварење из чира на желуцу).

     У зависности од тога који је орган предмет посматрања ендоскопом разликујемо више 

врста ендоскопских прегледа. 

1.1.1. Езофагогастродуоденоскопија 

  Езофагогастродуоденоскопија подразумева преглед горњих партија гастроинтестиналног 

тракта:   једњака,   желуца   и   дванаестопалачног   црева.   Флексибилна   цев   ендоскопа   се 

пласира кроз уста у којима се најпре постави пластични штитник и пажљиво се уводи све 

до краја дванаестопалачног црева. Преглед траје врло кратко, али га већина сматра јако 

непријатним.

2

1.1.2. Колоноскопија

        Колоноскопија је врло прецизан ендоскопски преглед дебелог црева који омогућава 

дијагностику   патолошких   промена   на   нивоу   дебелог   црева.   Колоноскопском   прегледу 

претходи   специфична   припрема,   24   часа   пре   прегледа,   која   подразумева   употребу 

одређених лекова ткзв. чиштача црева и спровођење дијете. Колоноскопија се изводи у 

лежећем положају, а пацијенту се, кроз чмар, пласира савитљиви ендоскоп.

     Преглед није болан, али је непријатан, нарочито због убацивања ваздуха у црево, током 

самог   прегледа,   а   због   лакшег   увођења   инструмента,   што   касније   доводи   до   осећаја 

надутости.   Колоноскопија   се   може   извести   и   под   краткотрајном   анестезијом,   о   чему 

одлуку доноси пацијент уколико има сагласност анестезиолога.

1.1.3. Ентероскопија

      Ентероскопија омогућава дијагностику и терапију  различитих болести танког црева. 

Као   дијагностичка   метода   најчешће   се   користи   у   сврху   откривања   места   крварења, 

евалуације упалних болести црева, узимање узорака слузнице танког црева. У терапији је 

од непроцењиве важности за ендоскопско заустављање крварења, вађење страних тела или 

дилатацију   стеноза.   Такође   је   могуће   у   посебним   околности   уз   помоћ   ентероскопа 

учинити ЕРЦП у болесника код којих је због оперативних захвата у абдомену  промењена 

анатомија.

           Дубока ентероскопија  је технички захтеван поступак  који тражи високи ступањ 

претходног ендоскопског умећа тако да је пре почињања учења ове технике   неопходно 

стећи   вештине   у   дијагностичкој   и   терапијској   ендоскопији   горњег   и   доњег   пробавног 

тракта.   Од   користи   могу   бити   вештине   стечене   евалуацијом   налаза   видео   капсулске 

ендоскопије.

         Ентероскопију је могуће учинити антероградно или ретроградно у зависности од 

очекиваног   положаја   патолошког   процеса.   Ентероскопија   се   може   обављати   у 

хоспитализираних или амбулантних болесника, али је ове последње нужно након захвата 

опсервирати барем четири сата.

3