обухвата поступке у лечењу физичких и психичких стања кроз специфичне
активности са сврхом достизања до највишег нивоа функционисања и независности
у свим видовима свакодневног живота човека.

Светска здравствена организација описује однос између болести и активности на следећи
начин:

"Функционисање појединца на одређеним подручјима је интеракција или

сложен однос између степена здравља и околних чиниоца (нпр. околина и особина
личности)"

Професија радне терапије у облику у којем је данас познајемо датира од 1917. Од тога
доба, па и у данашње време, развија се у смислу темељне филозофије струке.

Слика 1 Радна терапија са старим лицима

Филозофија професије састав је уверења и вредности које међусобно деле чланови
професије, што за радне терапеуте укључује веровање у људску природу, утицај друштва
и околине, вредност и смисао радне терапије, као и различити односи између наведених
чиниоца.

Људи су се развили у радна бића и кроз ту окупацију се прилагођавамо или у одређеним
случајевима удаљавамо од нашег физичког, социјалног и културног окружења.

Вилкок,   аустралијски   терапеут   тбрди   да   постоје   две   развојне   функције   окупације   –
преживљавање   и   здравље.   Кроз   окупације   задовољавамо   примарне   потребе   за
преживљавањем   (вода,   храна,   сигурност,   топлина,   заклон).   Здравље,   које   се   сматра
природним   стањем   особе,   такође   се   остварује   кроз   окупације,   најпре   да   се   задовоље