1
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ
СИРМИЈУМ
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
БОЛЕСТ ЗАВИСНОСТИ – ПУШЕЊЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор Студент
___________________ ___________________
Сремска Митровица 2017. Године
2
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................3
1. ПУШЕЊЕ КАО НАВИКА......................................................................4
1.1. Шта је пушење................................................................................4
1.2. Како се постаје пушач....................................................................4
1.3. Активни и пасивни пушачи...........................................................5
2. ПУШЕЊЕ КАО БОЛЕСТ ЗАВИСНОСТИ
2.1. Како настаје зависност од никотина..............................................6
2.2. Супстанце које садржи цигарета....................................................7
2.3. Пушење као фактор ризика за здравље.........................................8
2.4. Зашто престати пушити.................................................................9
2.5. Борба против пушења......................................................................10
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................12
4
1.
ПУШЕЊЕ КАО НАВИКА
1.1. ШТА ЈЕ ПУШЕЊЕ
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана. Самом дувану
се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену
боје, мириса, лакше сагоревање, чиме се још више повећава њихова токсичност.
За већину пушача одређене прилике подстичу жељу за пушењем. Ритуали као
што су пијење кафе, вожња аутомобилом, телефонски разговор или пијење
алкохола у друштву, повезани су са пушењем. Када се једном успостави стална
шема пушења она се стално понавља из дана у дан, од цигарете до цигарете.
Заблуде о користи пушења указују да цигарета смирује, да има хранљиво дејство,
да подиже радни ефекат и расположење. Постоји и такозвани терапеутски ефекти
пушења са циљем смањења стреса који утичу да регулисање расположења, учења и
рада. Пушач користи никотин у жељи да потпуно усклади свој организам са
спољашњим светом. Код редовних пушача никотин краткотрајно побољшава
памћење, концентрацију и интелектуални рад. Никотин такође смањује напетост
коју доноси стрес.
1.2. КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПУШАЧ
“ Већина људи у свету почиње са пушењем пре навршене 18. године, а од тога
четвртина и пре навршене 10. године живота. Највећи број пушача је стар између
16. и 24. године.”
( Др. Сци мед. Златко Максимовић................12)
Млади постају пушачи да
би доказали околини да су одрасле особе, из ината, из радозналости, зато што је то
забрањено. Неки људи на овај начин запошљавају руке са којима не знају шта да
раде, неки мисле да им цигарета даје сличност са глумцем са великог екрана,
спортистима, музичарима. Пушење је навика која се брзо стиче, а штетних
последица као што су кашаљ, зависност, финансијиски трошак пушач убрзо постаје
свестан, али је тада пушење већ постало навика која се тешко оставља. Млади
пушење доживљавају као одраз зрелости и независности. Цигарета се пали
нарочито после обављених задовољстава као што је на пример добар ручак. Деца
експериментишу са цигаретама од раног узраста. Деца предшколског узраста
изразима лица имитирају пушење одраслих. Докле год деца буду гледала одрасле
пушаче одређен број деце ће бити привучен експериментисањем са пушењем.
