Univerzitet u Nišu
Medicinski fakultet
SEMINARSKI RAD
Predmet: Socijalna medicina I higijena
Tema: Kvalitet rada u primarnim zdravstvenim ustanova
Mentor: Markovic Roberta
student: Milica Marinkovic
Nis,2018
2
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………….3
Zdravstvena zaštita………………………………………..4
Primarna prevencija….........................................................5
Higijenski zahtevi sanitarnih ustanova……………………8
Ciljevi primarne zdravstvene zaštite……………………..10
Mere primarna zdravstvene zaštite……………………….11
Ljudski resursi….................................................................14
Zakonska regulativa………………………………………15
Zaključak………………………………………………….16
Literatura………………………………………………….17
4
Zdravstvena zaštita
Zdravstvena zaštita
predstavlja kombinaciju lične i kolektivne odgovornosti za
zdravlje, javne (državne) odgovornosti za obezbedenje javno-zdravstvenih
funkcija, čitavog spektra aktivnosti za obezbeđenje drugih mera, koje uključuju sa
jedne strane državni i privatni sektor, a sa druge dobrotvorne i humanitarne
organizacije za preduzimanje akcija u zajednici. U tom složenom sistemu izdvajaju
se komponente kao što su resursi (kadrovski i materijalni), finansiranje,
organizacija, administracija, upravljanje i pružanje zdravstvenih usluga.
Kako je svakodnevni život čoveka u savremenom društvu tesno povezan sa
mnogim vanrednim (nepredvidivim) događajima, koji mogu ugroziti zdravlje,
život i funkcionisanje pojedinaca, njihovih porodica i čitavih zajednica, u
organizovanim društvima, takve situacije se načelno rešavaju organizovanim
merama zdravstvene zaštite, koja je u zajednici, zasnovana na solidarnosti
Iuzajamnoj pomoći svih njenih članova.
Zdravstvena zaštita obuhvata sprovodjenje mera za ocuvanje i unapredjenje
zdravlja gradjana, sprecavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i
drugih poremecaja zdravlja, blagovremeno i efikasno lecenje, kao i rehabilitaciju
povredjenih i obolelih.Predstavlja celokupnost mera političkog, ekonomskog,
pravnog, socijalno-kulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko-
protivepidemijskog oblika, usmerenih na očuvanje i unapređenje socijalnog,
fizičkog i psihičkog zdravlja svakog pojedinca i društva u celini, u cilju ostvarenja
dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske
pomoći u slučaju potrebe.
Zdravstvena zastita je definisana kroz tri nivoa preventivne zdravstvene
zastite
:
Primarna prevencija,
sekundarna prevencija i
tercijarna prevencija.
PRIMARNA prevencija
– podrazumeva preduzimanje niza mera u cilju očuvanja i
unapređenja zdravlja, odnosno sprečavanja bolesti
SEKUNDARNA prevencija
–podrazumeva rano otkrivanje, ranu dijagnostiku i
blagovremeno lečenje (ako nije rano nije prevencija)
TERCIJARNA prevencija
– rana rehabilitacija i sprečavanjeInvaliditeta. Avanje. U
sprovođenju sve tri vrste prevencija učestvuju, pored estvuju, pored zdravstvenog sektora, i
drugi sektori društva, odnosno građani.
5
Primarna prevencija
Primarna prevencija
je usmerena na zdrave osobe, podrazumeva
uklanjanjerizika/uzroka bolesti i unapređenje opšteg zdravstvenog stanja kako bi se
sprečio nastanak bolesti.Vanbolnička (primarna) zdravstvena zaštita je izuzetno
značajan deo zdravstvenogsistema, od čije razvijenosti, efikasnosti i kvaliteta rada
zavisi izvršenje ostalih delovazdravstvenog sistema (stacionarne zaštite). Kroz
primarnu zravstvenu zaštitu (PZZ)realizuje se, najčešće, prvi kontakt sa
profesionalnom zdravstvenom zaštitom I uspostavlja se kontinuitet zdravstvene
zaštite. U većini slučajeva korisnici na ovom nivouuspevaju da zadovolje svoje
zdravstvene potrebe, a ukoliko to nije slučaj, vanbolničkazdravstvena zaštita ima
ulogu posrednika za upućivanje na druge, specijalizovane nivoe zaštite.
Osnovna karakteristika ovog nivoa zdravstvene zaštite jeste pružanje usluga
primarne zdravstvene zaštite građanima, odnosno korisnicima opštine, odnosno
teritorijina kojoj žive i rade.
Ustanove zdravstvene zaštite na primarnom nivou
Zdravstvena zaštita na primarnom nivou se ostvaruje u tri tipa zdravstvenih
ustanova. To su:
Dom zdravlja
(ogranak, zdravstvena stanica, zdravstvena ambulanta);
Dom zdravlja u državnoj svojini (ukupno 157
,
samostalnih i u sastavu
zdravstvenog centra) osniva opštinaza teritoriju jedne ili više opština, odnosno
grad.
Apoteka
(ogranak, jedinica);
Apoteku u državnoj svojini (ukupno 40 po Uredbi o Planu mreže) osniva opština
za teritoriju jedne ili više opština, odnosno grad.
Zavod
je zdravstvena ustanova koja sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih
grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti
zdravstvene
zaštite.
