1
Дефиниција и обележја саобраћајне незгоде: нормативна и научна
Нормативна дефиниција саобраћајне незгоде:
Некада је нормативна дефиниција саобраћајне нзгоде (до 2009. године) гласила:
Саобраћајна
незгода је незгода на путу у којој је учествовало најмање једно возило у покрету и којој је
једно или више лица погинуло или је повређено или је изазвана материјална штета
.
(Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима).
Данас на основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима, нормативна дефиниција
саобраћајне незгоде
је скоро изједначена
са научном дефиницијом, и гласи:
Саобраћајна
незгода је незгода која се догодила на путу или је започета на путу, у којој је учествовало
најмање једно возило у покрету и у којој је најмање једно лице погинуло или повређено или
је настала материјална штета.
На основу Препоруке за унутрашњи транспорт ECE UN, 1956 саобраћајан анезгода је
дефинисана на следећи начин, што је требало да послужи националним
законодавствима да дефинишу саобраћајну незгоду:
Незгода која се догодила на месту отвореном за јавни саобраћај или је започета на
таквом месту, у којој је једно лице или више лица погинуло или повређено и у којој је
учествовало најмање једно моторно возило у покрету.
Научна дефиниција саобраћајне незгоде гласи:
Саобраћајна нзгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај
или који је започет на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у
покрету и у коме је повређено једно или више лица или је настала материјална
штета.
"Пут или друго место отворено за саобраћај"
представља обележје скоро свих
дефиниција саобраћајне незгоде и одређује место настанка. Није сваки судар или
превртање возила саобраћајна незгода, већ само незгоде које се догоде на путу (површни
намењеној за саобраћај), односно површини на којој важе саобраћајни прописи. Треба
имати у виду да ће незгоде са учешћем возила на површинама типа дворишта или унутар
затвореног фабричког круга, бити третиране као саобраћајне незгоде.
Илустративан пример је да се саобраћајном незгодом сматрају случајеви када возило
слети са пута у провалију где наступа последица (повреда или штета).
По обележју "Пут или друго место отворено за саобраћај" у саобраћајне незгоде не би
убрајали сударе или друге незгоде које се догоде на другој површини која не служи за
одвијање саобраћаја (ливади). На оваквим површинама се не примењују саобраћајни
прописи, па узроци оваквих незгода нису исти као на путу (површини намењеној за
саобраћај).
Битно обележје дефиниције саобраћајне незгоде је „
возило у покрету“
одређује да се
саобраћајном незгодом сматра само назгода у којој је учествовало бар једно возило које се
2
креће. Ту су узете све врсте возила (бицикл, запрежно возило, моторно возило и сва друга
возила). Саобраћајном незгодом са сматра када се возило преврнуло, слетело са пута,
сударило се са друмским или (шинским) возилом, са пешаком, домаћом, дивљом
животињњом, објектом, препреком итд.
Део дефиниције „
у покрету
“ се односи на све врсте кретања возила укључјући кретања
уназад, клизање и друге маневре.
Примери незгода који се не могу сматрати саобраћајним незгодама:
судари два или више пешака,
судари пешака и животиња,
испадање лица из заустављеног возила,
налетање пешака на паркирано возило на путу,
повреде или штете код утовара или истовара терета у друго возило ако се возила
нису кретала
пад возила са дизалице...
Последица саобраћајне незгоде према дефиницији је (макар и мала) материјална штета,
поврeда или смрт једног или више лица. За класификацију незгоде битне ја нејтежа
последица, па ако у саобраћајној незгоди истовремено буде погинулих и повређених лица
и настане материјална штета, она ће се класификовати као назгода са погинулим лицима.
Из дефиниције саобраћајне незгоде се види да ниједно обележјe дефиниције није
условљавало узрок незгоде. Није битно шта је узрок (експлозија, квар возила, недостатак
пута...), већ је битно да се незгода догодила за време кретања возила и да је настала
последица. Није ни битно да ли постоји нечија одговорност за настанак незгоде, јер се
свака описана незгода, без обзира на непостојање нечије одговорности, сматра
саобраћајном незгодом.
Појам анализе саобраћајне незгоде
и основни узроци настанка саобраћајних незгода
У прaкси сe aнaлизa сaoбрaћajнe нeзгoдe врши тaкo штo сe oдрeдe брзинa, мeстo судaрa и
oстaли кaрaктeристични пaрaмeтри кojи oписуjу ситуaциjу у кojoj je нaстaлa нeзгoдa.
Нaкoн тoгa, врши сe прoвeрa мoгућнoсти избeгaвaњa нeзгoдe oд стрaнe свaкoг учeсникa
нeзгoдe.
Aнaлизoм литeрaтурe мoжe сe уoчити дa ниje jaснo дeфинисaнa прoцeдурa кao ни oснoвни
пojмoви aнaлизe сaoбрaћajнe нeзгoдe.
Oбзирoм дa скoрo свaкa сaoбрaћajнa нeзгoдa, свудa у свeту, имa зa пoслeдицу мaтeриjaлну
и/или кривичну oдгoвoрнoст, тo сe нaкoн нaстaнкa нeзгoдe спрoвoдe пoступци зa
утврђивaњe кривичнe и мaтeриjaлнe oдгoвoрнoсти. При тoмe сe oдгoвoрнoст бaзирa нa
тeхничкoj aнaлизи нeзгoдe кoja сe уствaри свoди нa сaoбрaћajнo тeхничкo вeштaчeњe.
