Verbalna komunikacija se odnosi na stvarne reči koje se koriste pri razgovoru. Smatra se da je
osnovna funkcija jezika izveštavanje o idejama, događajima i stvarima koje nisu neposredno
prisutne.

Neverbalna komunikacija je sve među ljudsko ponašanje osim izgovorenih reči. Bilo da je
verbalna ili neverbalna, komunikacija se odvija pomoću znakova. Znaci su, uz neke uslove, ako
za primaoca poruke imaju neka značenja, odnosno dekodiraju se u ''značenje''. Jasno je da će
karakteristike primaoca, kao i socijalni kontekst determinisati značenje koje će on pridati nekom
primljenom znaku. Dakle, kad je reč o neverbalnom ponašanju, znakovi predstavljaju društvene
norme koje se podrazumevaju.