размене, постоји понашање купаца односно потрошача, али се тад могло
назвати „понашањем особа у трампи“. У сваком случају је онај који улази у
трговину морао имати интерес да набави неку робу и спремност да за њу плати
неку цену. Када је у оптицај дошао новац, дошло је и до класичне купопродаје.
Стога можемо рећи да је понашање потрошача одувек постојало.

Они који су желели да купе неку робу или добију неку услугу су и у

прадавна времена имали одређене склоности као овој или оној роби и услузи  и
то   на   основу   својих   финансија,   психологије   и   других   особина.   Потрошачи
односно купци су одувек постојали, иако се нису тако називали, међутим само
понашање потрошача у својој суштини не представља претерано стару научну
дисциплину. Понашање потрошача добија све више на снази и све више долази
у фокус интересовања, пре свега  због развоја  информатике  као и због самог
замаха  глобализације  (чак   и   са   променом   америчке   политике   у   правцу
изолационизма после поремене у Белој кући, глобализација информација се
неће зауставити).

Има пуно тога што је речено о женама потрошачима, односно, жене су

нагло добиле на значају као купци и то од Викторијанске Британије од краја 19.
века   када   се   специјално   због   њих   праве   робне   куће   и   оне   постају   први   и
основни купци и потрошачи, док се мушкарци све више препуштају спорту. Ово
Викторијанско доба се може назвати истинском прекретницом у потрошњи, јер
тада   настаје   бум   у   понуди   ствари   за   домаћинство   и   наравно,   у   женској
гардероби   и   моди,   будући   да   је   Индустријска   револуција   омогућила   да   се
префабриковани производи довозе на једно место и одатле продају, уместо да
се наручују (код кројача, обућара итд.).

Жене су дакле, тих година, а томе има скоро 150 година, лагано у једном

спором али незаустављивом процесу, почеле да преузимају делове економске
моћи   и   право   одлучивања   о   куповини   које   су   пре   тога   суверено   држали
мушкариа.   Након   тога   све   је   ишло   мање   или   више   линеарно,   са   даљом
еманципацијом жена после Првог, а затим и Другог светског рата, у Британији,
СССР, Америци, Кини, осталим земљама света које су постале социјалистичке,
затим у арапском свету итд. Занимљиво је да и у државама и културама где
жене нису еманциповане, као у арапским земљама, жене посећују тржне центре
и купују независно од мушкараца, управо на начин на који се то дешавало у
нееманципованој   викторијанској   Британији.   Дакле,   новчаник   и   еманципација
политичког типа нису нужно повезане.

Овај рад ће се пре свега бавити понашањем потрошача у глобалу, а

затим ће се усредсредити на психолошке механизме који условљавају
понашање потрошача женског пола, да би се све крунисало упоредном
анализом понашања жена потрошача у Србији и САД.

Циљ рада јесте да путем анализе психолошких елемената који

изазивању одлуке о куповини и које су од пресудног утицаја на жене потрошаче
дођемо до закључака који ће омогућити схватање суштине односа у данашњој
економији. Ово би могло да утиче на то да се маркетиншки посленици у
фирмама натерају да конципирају такве стратегије које би могле да убеде

Понашање жена потрошача

2016

потрошаће женског пола да њихова одлука о куповини буде у корист задатог
односно жељеног производа.

Рад се конципира у две основне целине. Рад обрађује понашање

потрошача у целини, затим понашање жена као специфичних потрошача, да би
се на крају направила упоредна теоретска анализа понашања жена по
одређеним аспектима, у Србији и САД, али и у другим земљама.

На крају ће следити студија случаја о куповини у ланцу трговина под

називом Victoria’s Secret у Лас Вегасу, будући да је лично искуство такво да
постоји децизивно знање о овом процесу. Следе закључна разматрања и
списак коришћене литературе.

Понашање жена потрошача

2016

у својој коначници обухвати и осећања, понашање и мисли и размишљања, а
све се на крају крунише неком добијеном вредношћу“

Армстронг, пак тврди да

и понашање потрошача као и студије понашања потрошача за резултат имају
добијање сазнања о томе да су обрасци понашања које испољавају потрошачи
врло слични политичким променама у свету те да су тешко предвидиви, а да се
чак и експерти у понашању потрошача врло често збуне и донесу погрешне
одлуке.

1.2. Фазе куповине код понашања потрошача

Важно је, у овој фази, споменути неколико битних ствари, односно

чињеницу   да   је   до   одлуке   о   куповини   неопходно   проћи   неколико   фаза.
Одлучивање   о   куповини   није   инстантни   процес   који   се   дешава   у   једном
тренутку (иако наравно, постоје импулсивни потрошачи, који доносе одлуку о
куповини управо овако, али о томе на другом месту). Сви ови процеси које ћемо
сада   набројати   први   пут   су   описани   од   стране   Енгела,   Блеквела   и   Колата

Споменути процеси укључују следеће, како је нагласио Хосла



Стадијум препознавања потребе

, момената када потрошач схвата шта

жели од роба и услуга



Стадијум потраге за информацијом,

а то је време када је потрошач

препознао који производ жели, и труди се да пронађе информације о
њему



Могућност алтернативних опција, и евалуација алтернатива.

Упоређују се алтернативни производи који имају исту функцију у могу да
испуне исту жељу, у односу квалитет-цена