Aerobna izdrzljivost

UVOD
Fizička izdržljivost je sposobnost da se izdržerazličite težine umora ili rezistentnost nabolesti. Kada je u pitanju sport, onda je tosposobnost da se održe fizičke aktivnosti iraznovrsne težine, u produženomvremenskom periodu. Izdržljivost uključuje iaerobnu i anaerobnu izdržljivost. Kada je upitanju aerobna izdržljivost, to je niski doumjereni intenzitet vježbanja u produženomvremenskom periodu.

1. ZNAČAJ AEROBNE SPOSOBNOSTI
Programirana fizička aktivnost aerobnog karaktera doprinosismanjenju rizika preranog umiranja, moždanog udara, razvojakardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije , insulin-nezavisnogdijabetesa, smanjuje osećaj depresije i anksioznosti, pomaže održavanju optimalne telesne mase, optimalnom razvoju i održavanju funkcionalne sposobnosti kostiju, mišića i zglobova. Aerobna sposobnost predstavljapodlogu, tj. bazu za usavršavanje ostalih, kako motoričkih tako i tehničkih i taktičkih sposobnosti u sportu. Ukoliko je aerobna izdržljivost na visokom nivou, sportista se teže zamara, ali i brže oporavlja nakon intezivnih treninga ili takmičenja, samim tim ikoncentracija, koja je neophodna za izvođenje tehničkih itaktičkih elementa određenog sporta, ostaje na visokom nivouu dužem vremenskom periodu. Ovakvu vrstu sposobnostitreba razvijati u pripremnom periodu, a održavati je tokomtakmičarskog ciklusa.

2. RAZVOJ AEROBNE IZDRŽLJIVOSTI

Za penjanje na veoma dugim ali lakim smerovima potrebno jerazviti sposobnost da se u prisustvu kiseonika vrši otklanjanjemlečne kiseline iz mišića, odnosno potrebno je da se razvijaaerobna izdržljivost. Da bi se ovo ostvarilo potrebno jemaksimalno povećati obim penjanja, a smanjiti intenzitet.Dužim penjanjem, slabijim intenzitetom, povećava se gustinakapilarne mreže, a ovim se postiže bolje snabdijevanje mišićakiseonikom čime se ubrzava proces otklanjanja mlečne kiseline,što omogućava duže istrajavanje pri penjanju i brži oporavak.Za razvoj aerobne izdržljivosti potrebno je kontinuirano penjati od15-45 minuta, Da bi ovo bilo moguće intenzitet penjanja mora bitiod 50-70% od maksimuma. Mogu se penjati smerovi konstantnetežine ili smerovi sa težim detaljima nakon kojih dolaze lakši delovisa mogućnošću odmora. Ako se penje na veštačkim stanama, ilina prirodnim smerovima male dužine, nakon penjanja potrebno jeotpenjati se i taj proces ponavljati do kraja penjanja.Penjanje treba planirati tako da se ono ne završi u stanju velikogzamora.