Antropomotoricka merenja u sportskoj gimnastici

Sažetak:
Na uzorku 25 učenika osmog razreda osnovne škole “Stefan Nemanja” u Novom Pazaru primenjen jei set od 6 varijabli za procenu motoričkog prostora.

1.    UVOD
Gimnastika je termin koji obuhvata širok pojam telesnih aktivnosti. Otuda se može tvrditi da su se ljudi od kritsko-mikenske, etrurske, kineske, grčke i rimske kulture, do srednjeg i novog veka, iz različitih razloga i sa više ili manje uspeha bavili fizičkim aktivnostima.
U početku je to bilo iz potrebe da se lakše, brže i uspešnije savladaju razne prirodne prepreke i tako obezbedi sigurniji i bolji život, da bi zatim preraslo i u okultne, sakralne ili u ratne svrhe. Sam termin gimnastika pojavio se u antičkoj Grčkoj. Smarta se da je to bilo u toku perioda cvetanja helenske kulture, negde u VII veku pre naše ere. Starogrčka gimnastika, međutim, sa sportskom gimnastikom skoro i da nema nikakvih dodirnih tačaka.
Reč gimnastika označavala je čitav sistem telesnog vežbanja te se zato i različito tumačila i upotrebljavala kao pojam i to tako telesno vežbanje u staroj Grčkoj, zavisno od ciljeva kojima se težilo, imalo je dve osnovne forme:
a) terminom gimnastika označavalo se vežbanje radi usavršavanja ličnosti, opšteg fizičkog razvitka i vojnog obrazovanja.
b) terminom agonistika označavalo se vežbanje radi postizanja što boljih rezultata i pripremanje za takmičenja, kao i za što veću atraktivnost (spektakularnost) prizora .

2.    ISTORIJSKI RAZVOJ SPORTSKE GIMNASTIKE
Sportska gimnastika je jedan od najstarijih olimpijskih sportova i prvi put se pominje još na drevnim Olimpijskim igrama kada su se učesnici takmičili u različitim disciplinama, kao što su rvanje, preskakanje bikova i sl. Zapravo, termin «gimnastika» nastao je od stare grčke reči «gumnos» što u bukvalnom prevodu znači «go». Iz tih razloga, ženama je bilo zabranjeno da učestvuju na drevnim Olimpijskim igrama, ne samo kao takmičarke već i kao gledateljke. Ne samo što je jedan od najpopularnijih sportova iz olimpijskog programa, gimnastika je takođe i jedan od najzahtevnijih sportova. Izvođenje gimnastičkih elemenata, odnosno vežbi iziskuje odličnu fizičku pripremljenost i visok stepen motoričkih sposobnosti, a posebno eksplozivne snage, koordinacije i gipkosti. Lepota pokreta, amplituda izvođenja, dinamičnost i ritmičnost posebno se vrednuju u muškoj i ženskoj sportskoj gimnastici. U drugom milenijumu p.n.e., muškarci i zene Kriti za vrijeme minjonske kulture su razvili umetnost skakanja na bikovima.U staroj Grčkoj, razvila su se tri posebna programa gimnastičkih vežbi:
    Za održavanje dobre telesne kondicije;
    Vojnu obuku ;
    Kao deo uvežbavanja za sportiste.
Gimnastika kao sport počinje da se razvija tokom XIX veka, kada su se izdvojila dva stila:
    švedski sistem gimnastike koji se zasnivao na grupnim slobodnim vežbama, i
    nemački sistem koji se zasnivao na vežbanju sa spravama.
Na prvom gimnastičkom takmičenju na Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine učestvovalo je 18 gimnastičara iz 5 zemalja. Proizvoljne vežbe izvođene su na 6 sprava: vratilu, paralelnom razboju, konju sa hvataljkama, karikama, preskoku i penjanju uz konopac.