4
1.POJAM AUTORSKOG DELA
Prema svojoj zvaničnoj definiciji, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena
u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu
namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove
sadržine.
Dakle, odmah možemo da primetimo da autorsko delo mora biti originalno, odnosno da se
izdvaja od svega što već postoji. Naime, „autorsko delo nije originalno ako je rezultat
podražavanja ili imitacije već postojećih dela, bez specifičnog i individualnog duhovnog pečata
autora koji ga razlikuje od drugih dela“.
[
Da li je neko delo originalno ili ne neće nužno zavisiti
od broja i količine preuzetih elemenata drugog dela (npr. broj karaktera ili reči), već se moraju
razmotriti i drugi elementi oba dela, poput radnje ako je u pitanju književno delo, karaktera
likova ili vlastitih imenica. Takođe, kod filmskih dela ili fotografija treba oceniti kompoziciju,
boje, scenografiju itd.
1
Takođe, fotografija koja primarno ističe umetničku ličnost autora predstavlja njegovu originalnu
duhovnu tvorevinu, odnosno autorsko delo.
Neophodni stepen originalnosti koji je dovoljan da bi delo uživalo autorskopravnu zaštitu
procenjuje se u svakom konkretnom slučaju. U slučaju spora može biti cenjen po slobodnom
sudijskom uverenju, odnosno dokazima iznetim od strane parničnih strana. Ukoliko sud oceni da
nema dovoljno stručnog znanja, na predlog neke od strana može odlučiti da se sprovede dokazni
postupak veštačenjem, gde će stručno lice utvrditi da li je neko delo originalno ili ne.
1
Gams, A.:Uvod u građansko pravo, Naučna knjiga, Beograd, 1956.,25 str
5
Drugi važan element pojma autorskog dela je forma. Naime, da bi autorsko delo uživalo
autorskopravnu zaštitu, mora biti izraženo u nekoj formi, koja ne mora nužno da bude
materijalna, već može biti i elektronska, pa čak i u obliku izgovorenih reči ili pokreta.
Treći važan element definicije je veza između dela i njegovog autora. Autorsko delo može biti
stvoreno samo od strane čoveka, odnosno isto mora biti rezultat njegovog duha. Stoga, autorom
se ne može smatrati pravno lice po čijem je nalogu neko delo stvoreno. Autorom se takođe
smatra i lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom
objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Tako, da bi ostvario autorskopravnu zaštitu, autor
ne mora koristiti svoje lično ime, već po svom izboru delo može označiti i pseudonimom ili
odlučiti da ga ne obeleži. Stoga možemo zaključiti da neobeležavanje autorskog dela imenom
autora ne utiče na autorstvo, ali je svakako poželjno označiti delo radi sprečavanja odnosno
umanjenja mogućnosti nezakonitog preuzimanja. Naročito kada su u pitanju opšte poznata dela
za koja se ne može jasno i nedvosmisleno utvrditi kom autoru pripadaju.
Zakon je naveo nekoliko uobičajenih oblika u kojima se može izraziti autorsko delo, ali se nije
ograničio samo na njih, tako da autorsko delo može biti sve što se podvodi pod njegovu
zakonsku definiciju. S tim u vezi, autorskim delima se mogu smatrati naročito:
2
pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku
njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz
folklora;
muzička dela, sa rečima ili bez reči,
filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
kartografska dela (geografske i topografske karte);
2
Schafer Arthur, Privacy - A Philosophical Overview, Aspects of Privacy Law, Edited by Dale Gibson,
Toronto, 1980. ,85-89 str
