Brojevi kroz istoriju

UVOD

Civilizacija i matematika su se istovremeno razvijale.
Matematika je oduvek za čovečanstvo bila velika vrednost, a njena korist neprestano raste.
Ustvari možemo reći da je matematika bila neophodna čoveku u njegovom savladavanju prirode i formirajući njegovo mišljenje uticala je na celokupni ljudski razvitak.
U jednom pogledu matematika je vrlo specifična među ostalim naukama – ni jedan njen rezultat ne može zastareti daljim razvojem nauke. Jednom dokazana teorema ne može postati neistinita, samo se tokom daljeg razvoja može pokazati kao specijalan slučaj neke uopštenije istine. Matematička znanja ne podležu reviziji, njihova ukupna zaliha neprestano raste.
BROJEVI I RAČUNANjE KROZ ISTORIJU

Korišćenje matematičkih simbola u bilo kom vidu (počev od cifara pa do složenih matematičkih oznaka) predstavlja rutinsku stvar koja ne zahteva razmišljanje o njenom nastanku. Uglavnom se odnosimo prema matematičkom aparatu kao da je oduvek postojao i to u obliku koji danas koristimo. Ova iluzija podstaknuta je i činjenicom da mi svoje prvo matematičko znanje stičemo tako rano da se toga i ne sećamo. Štaviše, skloni smo verovanju da su neki od apstraktnih pojmova (kao pojam broja ili decimalni sistem) intuitivni.
Numerički termini izražavaju neke od najapstraktnijih pojmova koje je stvorio ljudski um.
Međutim, proces njihovog kreiranja bio je spor i dugotrajan.
Koncept apstraktnog broja je proizvod duge i lagane kulturne evolucije koja zadire duboko u vreme pre pisane istorije.
Broj kao jedan od najelementarnijih apstraktnih pojmova, koji je oduvek bio usko povezan sa praktičnim životom, razvijao se uporedo s opštim napretkom ljudske svesti.Moglo bi se reći da je nivo razvijenosti pojma broja u jakoj korelaciji sa stepenom razvijenosti određene ljudske zajednice, pa čak i to da je, u određenom smislu, karakterisao pojedine kulture i civilizacije.
Kao što je rekao Bertrand Rasel (Russell, 1872-1970), britanski matematičar i filozof, bile su potrebne hiljade godina dok je shvaćeno da par fazana i dva dana imaju zajedničku karakteristiku – broj 2.
Neka plemena u Južnoj Americi čak i danas broje pomoću šake: ,,Jedan, dva, tri, četiri, šaka, šaka-i-jedan”, itd.
Maje, Asteci i Kelti imali su dvadesetični sistem, što je odgovaralo ukupnom broju prstiju na rukama i nogama, istovremeno dajući svedočanstvo o bosonogom periodu čovečanstva.