Diplomatija – Medjunarodno javno pravo

Oblast -Diplomatija-
1.    Unutrašnji organi za održavanje međunarodnih odnosa
U njih spadaju:  šef države, vlada, ministar inostranih poslova i predstavničko telo.
Šef države – vrhovni organ spoljašnjeg zastupanja. Može biti inokosni ili kolegijalni organ (donosi relevantne odluke kao većina), u praksi preovlađuje inokosni.Pravo zastupanja pripada stvarnom, efektivnom šefu države. To pravo ne poseduje šef države koji je svoj položaj izgubio na neustavan način. On deluje u međ. odnosima bez posebnog punomoćja, smatra se da zbog svoje funkcije poseduje opšte, pretpostavljeno punomoćje. Pošto simbolizuje jedinstvo države u međ. odnosima za njega se sledeći akti države vezuju: proglašenje ratnog stanja, zaključenje mira, akreditovanje i opozivanje diplomatskih predstavnika države u inostranstvu, prijem akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika, vođenje pregovora,izdavanje ratifikacija međ. ugovora.
Šef države ima posoban položaj u inostranstvu:
a)    lična neprikosnovenost (podrazumeva apsolutnu i potpunu bezbednost šefa države i njegove pratnje, obezbeđenje najbrižljivije zaštite od povrede ili napada na njegov život, telesni integritet, čast i dostojanstvo, zaštita od pismenih i usmenih uvreda i kleveta)
b)    izuzeće od jurisdikcije organa stranih država (krivičnopravni – apsolutan i građanskopravni imunitet koji zavisi od prakse mada se najčešće priznaje u svim okolnostima)
c)    nepovredivost stana
d)    sloboda opštenja
e)    počasti i povlastice (varijaju od države do države, ali im je karakteristika da se šefu države obezbeđuje poseban tretman u poređenju sa ostalim zvaničnicima)
Vlada i šef vlade – pod vladom se smatra kolegijalno telo ovlašćeno da volju države izrazi u međ. odnosima.  Formalne izjave i akti vlade (deklaracije, odluke) obavezuju državu u čije ime su date. Šef vlade se smatra takođe ovlašćenim da izjavljuje volju u ime države. Prema Povelji UN šef vlade ili ministar inostranih poslova su ovlašćeni da učestvuju u radu Saveta bezbednosti bez podnošenja punomoćja. Šef  vlade uživa prava kao i šef države uz smanjen obim počasti.
Ministar inostranih poslova – on je član Vlade resorno zadužen za vođenje međ. odnosa. Pored šefa države i vlade, on je jedini politički funkcioner države koga međ. pravo smatra ovlašćenim da samostalno izjavljuje volju države u međ. odnosima; rukovodi spoljnom politikom jedne države; njegove izjave i akti neposredno obavezuju državu u čije ime su dati. Preko njega teče normalna komunikacija između država. Strane vlade se obraćaju ministru inostranih poslova preko svojih diplomatskih predstavnika. Kada boravi u inostranstvu uživa položaj analogan šefu države/vlade umanjen u delu koji se tiče počasti. Lista nadležnosti ministra inostranih poslova:

•     izdavanje nota i ostalih oblika komunikacije sa drugim državama
•     izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi odnosa sa stranim državama (nacrt ugovora, konvencija, deklaracije i sl.)
•     predlaganje šefu države diplomatskih predstavnika
•     priprema njihovih punomoćja i davanje instrukcija
•     preporuke šefu države za prihvatanje akreditacija stranih dipl. predstavnika
•     rukovođenje diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu
•     važna uloga i u postupku primene međ. prava u nacionalnom pravnom poretku

Predstavničko telo – zbog glomazne kompozicije predstavnička tela ne učestvuju neposredno u vođenju međ. odnosa poput šefa države/ministra inostranih poslova. Ali zbog svog položaja i činjenice da predstavljaju najviši organ vlasti, predstavničko telo u širem smislu jeste organ za održavanje međ. odnosa. Ono donosi odluke koje su osnov za preduzimanje spoljnopolitičkih aktivnosti. Ono je središte u kome se formira državna volja, koja se izražava kroz aktivnosti šefa države/vlade/ministra inostranih poslova