Djuijev sistem obrazovanja

Uvod
Djon Djui, americki filozof, jedan od vodja pragmaticke skole. Potpuno se okrece prirodnim naukama i iskustvu. Istekao se kao reformator na polju pedagogike i do danas su neka njegova shvatanja ostala merodavnja za vaspitavanje u Americi. Cvrsto je verovao u demokratiju i drustvenu reform.
Kljucni pojmovi u njegovoj filozofiji uopste pogledu na zivot su rast i razvoj, pa mu sluze i kao merila moralnosti. Glavni smisao njegove filozofije i njegove vaspitne teorije ogleda se u tome sto on nije smatrao da je smisao zivota u savrsenstvu kao konacnom cilju, nego u neprestanom procesu usavrsavanja i sazrevanja.
Napisao je veliki broj dela sa problematikom iz raznih oblasti. Platonu zamera sto nije uocio jednistvenost svake individue, pa samim tim nije uocio da drstvo moze da se menja a da i dalje bude cvrsto, vec je imao za cilj da stvori drzavu u kojoj ne bi bilo mesta daljoj promeni. Dok Djui smatra da se vaspitanje mora unapredjivati i da se tako moze stvoriti bolje drustvo koje bi trebalo da unapredi vaspitanje i tako dalje u beskonacnost.

I Obrazovanje kao zivotna potreba
Najznacajnija razlika izmedju zivog i nezivog je tome sto se prvi odrzava obnavljanjem. Smatra da iako veca snaga moze lako da skrsi zivo bice, ono ipak pokusava da energiju koja na njega deluje preobrati u sredstvo za svoj dalji opstanak i u sopstvenu korist. Bice se razvija i kontrolise sile koje bi ga satrle da tako ne cini.
Zivot je ustvari process obnavljanja samoga sebe delovanjem na okolinu, ali zivo bice nije doraslo da samog sebe obnavlja bez kraja. Trajnost zivota je u neprestanom prilagodjavanju spoljasnjih uslova potrebama bica. On i na iskustvo primenjuje nacelo trajanja kroz obnavljanje.
Vaspitanje je po njemu sredstvo kojim se zeli ostvariti ovaj okntinuitet zivota u okviru zajednice. Svaki clan drustva radja se nezreo, bespomocan, bez znanja i ima potrebu za vaspitanjem. Sa napretkom civilizacije povecava se jaz izmedju urodjenih sposobnosti mladih I merila i obicaja starijihi samo vaspitanjem se taj jaz premoscuje.
Jedan od bitnih procesa u drustvu svakako je i prenosenje starijih mladjima,o postupcima koji su uobicajeni u grupi, saopstavaju im misli i osecanja. Ako se ne obezbedi istinsko i savesno prenosenje i najcivilizovanije drustvo ce potonuti u varvastvo. Skole su vazne u prenosenju uskustva ali su samo jedno od sredstava. Drustvo se odrzava prenosenjem i medjusobnim opstenjem. Ljudi zive u zajednici na osnovu onoga sto im je zajednicko ali da bi obrazovali zajednicu moraju imati zajednicke ciljeve. Samo ono drustveno ustrojstvo u kojem svi potpuno ucestvuju jeste i vaspitno. A gubi vaspitnu snagu kada se ukalupi i deluje rutinski.