Eksperimentalna merenja

1. UVOD
Eksperiment je naučno projektovan ogled (pokus, proba …), koji obuhvata sistem operacija,
algoritama i eksperimentalnih tehnika, radi ispitivanja nekog objekta pod tačno utvrĎenim
režimima i uslovima. Eksperimentalni metod se temelji na empiriji (iskustvu) i indukciji kao
posebnom naučnom metodu.
Eksperiment se koristi u završnom stadijumu istraživanja i tada pretstavlja ključni kriterijum
provere istinitosti teorija i hipoteze. Eksperiment je istovremeno i metod naučnog saznanja o
pojavama u objektivnom svetu jer predstavlja izvor novih teorijskih saznanja. Prednosti
eksperimenta kao spoznaje su sledeći:
1. Objekti (pojave, procesi, sistemi i sl.) mogu se proučavati u „čistom” obliku odnosno bez
sporednih, manje važnih faktora.
2. Moguće je istraživanje objekata u ekstremnim uslovima, daleko izvan prirodnog stanja
prodirući tada u dubine mehanizama i zakonitosti.
3. Mogućnost realizovanja principa ponovljivosti, znači da se eksperiment može ponoviti i
dobiti iste rezultate.
Na osnovu prirode objekta ispitivanja eksperimenti se mogu podeliti na:
• Eksperimente na realnom objektu,
• Eksperimente na modelu i
• Eksperimente na računaru.
Prema stadijumu ispitivanja objekata eksperimenti se dele na:
1. Laboratorijske eksperimente,
2. Eksperimente na opitnom (probnom) stolu i
3. Industrijske ekspermente.
MeĎu glavne ciljeve eksperimentalnog metoda spada otkrivanje prirodnih zakona, odnosno
uzročno posledičnih veza meĎu objektima, procesima i pojavama u prirodi.
Nove, savremene, merno-računarske tehnike i tehnologije, sve izraženiji ekonomski i
tehnički zahtevi (smanjenje broja, trajanja i troškova eksperimenata, podizanje nivoa kvaliteta i
pouzdanosti merenja i sl.) i razvoj regresione i korelacione analize uslovili su razvoj nove
metematičke teorije eksperimenata-DoE metoda sa posebnim naglaskom na teoriji planiranja
eksperimenata.