Farmakolgija

Lekovite su suptance koje po principu selektivne toksičnosti sprečavaju razvoj patogenih bakterija i drugih mikroorganizama, a da je ta toksičnost podnošljiva za domaćina.
Antibiotici su antimikrobne supstance dobijene iz saprofitnih bakterija ili gljivica ( plesni, streptomicete). Selektivno toksično dejstvo se zasniva na biohemijskim i metaboličkom razlikama između patogenih mikroba i životinje. U zavisnosti od vrste organizma koji prouzrokuje infekciju, antiinfektivni lekovi se dele na antibakterijske, antivirusne, antigljivične, antiprotozoalne i antihelmintike. Po načinu dejstva antibakterijski
se dijele na bakteriostatske i baktericidne. Podela nije striktna pa u većim dozama neki bakteriostatik može postati baktericidan. Kada koristimo bakteristatske, za suzbijanje rasta i razmnožavanja, računamo na pomoć samog organizma, a ako pomoć nije adekvatna bolje je koristiti baktericidne. Baktericidno delovanje pogađa samo bakterije koje se dele, međutim česti su recidivi pa se terapija mora produžavati. Baktericidi su penicilin, cefalosporini, streptomicin, gentamicin, neomicin, bacitracin, rifampicin, izoniazid….
Bakteriostatski su tetraciklin, hloramfenikol, eritromicin, klindamicin, sulfonamidi….