GIS u nadzoru saobracaja

Uvod

U današnje vreme, tehnologija ulazi u gotovo sve aspekte ljudskog života. Procesi koji zahtevaju nadzor čoveka pokušavaju se u potpunosti prebaciti na računar.Jedan od takvih procesa je analiza i nadzor saobraćaja. S konstantnim povećanjem broja vozila na saobraćajnicama, ljudski nadzor postaje neefikasan. Počevši od detekcije vozila na saobraćajnici, automatskog plaćanja putarina na autoputu, efikasne sprovođenja zakona o saobraćajnim pravilima pa sve do satelitskog praćenja vozila, sve pomenuto spada u kategoriju analize i nadzora saobraćaja.Postoji širok spektar komercijalnih sistema koji obrađuju pomenute tematike s visokim procentom uspešnosti i velikom brzinom rada.
Dovoljno je pomisliti koliko je samo vremena potrebno da se za neku lokaciju na karti pronađu i
izdvoje svi dodatni podaci o njoj smešteni u raznim tabelama, da se povežu, usklade i, konačno,
analiziraju. Zbog zadovoljavanja ovakvih potreba zgodno je formirati informacione sisteme koji ćeimati podatke o prostoru, koji će pratiti određena stanja prostora i koji će pomagati pri kontroli i upravljanju prostorom. Da bi se formirao takav sistem neophodno je da se obezbede kvalitetni kadrovi,računarska infrastruktura, podaci i odgovarajuće baze podataka. Sve ovo se može nazvati jednimimenom, Geografski Informacioni Sistemi – GIS.

Nekada skupa tehnologija, ograničena samo na naučne ustanove i vojne institute, postala je
pristupačna svima. Današnje GIS tržište ima promet od mnogo milijardi eura. GIS se uči u školama I na fakultetima. Mogu da ga koristite sve institucije i preduzeća koja se na bilo koji način baveprostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam, građevinskozemljište, putna i železnička mreža, vodovod, kanalizacija, elektrodistribucija, distribucija gasa,telekom, toplovod, ekologija, zelenilo, poljoprivreda i šumarstvo itd.

1. Geografski informacioni sistem
Geografski informacioni sistem (u daljem tekstu GIS) je računarski sistem sposoban za integraciju, pohranjivanje, dopunjavanje, analiziranje, deljenje i prikazivanje geografskih informacija.
Geografski informacioni sistemi su veoma mlada oblast primenjene informatike. Svoj izuzetan
razvoj oni duguju pre svega razvoju računarske tehnike, perifernih uređaja i pratećeg softvera.
Ovi sistemi se intenzivno razvijaju u poslednjih 20 godina, a najznačajniji prodori su postognuti u poslednjih 10 godina. Bez obzira na izuzetnu aktuelnost i na impresivan potencijal za rešavanje aktuelnih problema u prostoru, danas, čak i u razvijenom svetu, ima vrlo malo informacionih sistema ove vrste koji su u punoj eksploataciji, ili koji su u komercijalnoj upotrebi. Razlozi za ovo leže u više činjenica.
Prvo, izgradnja svakog informacionog sistema je dug proces, skopčan sa nizom organizacionih i
tehničkih problema: većina podataka je u analognom obliku, a njihovo prevođenje u digitalnu
formu nije uvek jednostavno; najznačajniji podaci o prostoru su u nadležnosti državnih organa,
pa je za njihovo prevođenje i distribuciju u digitalnoj formi potreban širok “državni konsenzus”
Danas se GIS smatra naukom koja se zasniva na aplikacijama i računarskim programima. GIS je sistem koji na svom ulazu (eng.- input) može primiti informacije (promenljive) iz različitih izvora i zapisane u različitim oblicima. Osnovni zahtev na informacije (promenljive) koje dolaze na ulaz GIS-a jeste da moraju sadržati svoju lokaciju.
Npr. lokacija se može označiti koordinatama x, yiz, pri čemu , x,y i z predstavljaju geografsku širinu, geografsku dužinu i visinu promenljive. Bilo koja promenljiva koja se može označiti prostorno može biti ulazna informacija za GIS. Najčešće su to geografske mape.
GIS je sistem koji bez problema može digitalne informacije koje nisu u obliku mape, pretvoriti u oblik kojeg može lagano prepoznati i s kojima može raditi.
GIS je doprineo promeni i same geografske orijentacije, koja se kretala od deskriptivne i informativne ka problemskoj. Zato se stalno i naglašava važnost ovog alata u procesu donošenja odluka i rešavanju geografski postavljenih problema u realnom okruženju.
Teško je dati jednu, sveobuhvatnu definiciju GIS sistema. Jedna od njih, koja je nastala kao rezultat praktičnih iskustava u razvoju GIS sistema je sledeća:
Gegrafski informacioni sistem je po opštoj definiciji integrisani sistem sklopova, računarskih alata, korisničke programske podrške, a u svrhu sakupljanja, organizovanja, rukovanja, analize, modelovanja i prikazima prostornih podataka sa ciljem rešavanja složenih problema analize i planiranja.