Globalizacija, zdravlje populacije i zdravstveni sistemi

Ukoliko medicina ikada želi da napravi veliko dostignuće, mora da se uključi u širi politički i društveni živoz. Mora da ukaže na barijere koje ometaju normalan životni ciklus i mora da ih uklanja.
Rudolf Virhov (1821–1902)
Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje potpunog telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti i nesposobnosti, gde se pravo na zdravlje tumači kao pravo na uživanje raznih vidova pomoći, proizvoda, usluga i uslova neophodnih za ostvarivanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja.
Sa druge strane, briga građana za javne poslove i zajedničko dobro proizlazi iz činjenice da ono pripada svima i treba da bude i dodeljeno svima, kroz proces redistribucije moć a ne nekolicini tj. oligarhiji.
Međutim, transformacija zdravstva je proces koji je u toku, proces paralelan sa razvojem društva. Proces globalizacije takođe je u toku. Mehanizmi za sprovođenje globalizacije (neke međunarodne institucije, nevladine organizacije i dr.) deluju s ciljem da se globalizacija kao proces širi sve brže. Sve su glasniji i protivnici ovog procesa koji zahvata sve oblasti društva, međutim, najviše se nameću pitanja ekonomske prirode u procesu globalizacije – na primer, proučavanje zakonitosti globalne ekonomije, protok kapitala, restruktuiranje sve većih tržišta, uticaj stranih investicija – a to je sve samo jedno lice globalizacije. Veoma je važno sagledati sve procese globalizacije odvojeno ali i zajedno, kao celinu, i pokušati napraviti aproksimaciju daljih kretanja kako bi se potencijalni rizici otklonili pravovremeno, preventivno, a ne naknadno tj. reaktivno.