Grupe pacijenata sa posebnim režimom doziranja. Uticaj uzrasta na metabolizam lekova. Uticaj uzrasta na izlučivanje lekova

Grupe pacijenata sa posebnim režimom doziranja. Uticaj uzrasta na metabolizam lekova. Uticaj uzrasta na izlučivanje lekova

Uvod:
Neprestanim analiziranjem farmakoloških podataka o lekovima, praćenjem pre svega bezbedne primene i efikasnosti lekova koji se već primenjuju, ali i onih koji su u kliničkim ispitivanjima, klinički farmakolog, kao lekar i zdravstveni radnik, ispunjava presvega Hipokratovu zakletvu i prati princip „ primum non nocere – prvo ne naškodi“.Sa posebnom pažnjom treba se osvrnuti primeni lekova u osetljivim populacijama, kod dece, trudnica i starijih osoba.

Osetljivost prema lekovima zavisi od mnogih činilaca, koji mogu biti urođeni ili stečeni, odnosno fiziološki ili vezani za patološki poremećaj u organizmu. Ovi činioci moraju se uzeti u obzir prilikom doziranja leka.

Individualna osetljivost
Nisu sve osobe jednako osetljive na lekove. Srednja terapijska doza određenog leka ako se primeni kod većeg broja nasumice izabranih pacijenata i potom meri efekat leka, zapaziće se znatne individualne razlike u intenzitetu efekta. Prilikom prve primene leka ne može se predvideti kako će bolesnik reagovati na uobičajenu dozu leka, ali uvek treba računati sa urođenom preosetljivošću bolesnika. Lečenje se stoga uvek započinje primenom male doze leka, koja se prema iskustvu dobro podnosi. Doza se potom postepeno povećava, dok se ne postigne željeni terapijski efekat. Individualne razlike u osetljivosti prema lekovima su genetski determinisane.

Telesna težina
Ista doza leka u osoba različite telesne mase ne daje istu aktivnu koncentraciju na mestu dejstva. Otuda lekove treba dozirati na kilogram telesne mase kako bi se kod svih osoba postigla približno ista terapijska koncentracija leka u organizmu.

Telesna površina
Terapijske doze se mogu proračunavati i u odnosu na telesnu površinu i to tako što ako je poznata ukupna doza proračunata na kilogram telesne mase, onda se množenjem te doze sa 0,7 dobija odgovarajuća doza za 1m2 telesne površine.

Primena lekova kod dece
U praktičnoj medicine se često koristi izraz “dete nije mali čovek”, što bi trebalo da znači da se kod njega ne mogu, a mnogo puta i ne smeju, primeniti isti lekovi kao kod odraslih. Postoji i niz činilaca specifičnih za period rastenja i razvoja, koji doprinose toksičnosti lekova u novorođenog deteta i odojčeta (srazmerno veći sadržaj vode u telu, slabije vezivanje lekova za protein plazme, povećana propustljivost krvnomoždane barijere, povećana osetljivost organa, nedovoljna stabilnost respiratornog centra itd.). Za decu u prvih 30 dana života (novorođence), za odojčad (1-2 meseci ) i za malu decu (1-5 godina) primenjuju se najčešće tečni oblici lekova, kao što su: kapi, solucije i suspenzije. Skoro po pravilu uz gotove preparate za primenu kod dece priložene sui posebne kapaljke ili kašičice. Za decu do dve godine može se primeniti i intravenski način primene, a za intramuskularnu primenu se koristi butni mišić.

Primena lekova u graviditetu
Između žena i muškaraca nema znatnijih razlika u reagovanju na lekove, pod uslovom da se ovi doziraju prema telesnoj težini. Problem predstavlja upotreba lekova za vreme trudnoće , jer većina lekova prolazi kroz placentu u krvotok ploda. Čak i kada su bezopasni za majku, lekovi mogu štetno delovati na zametak i plod, i prouzrokovati anomalije u razvoju skeleta i drugih organa. Zbog toga je upotreba mnogih lekova kontraidikovana u prva tri meseca trudnoće.
Važi kao pravilo da primena lekova u graviditetu treba da bude veoma ograničena. U prva tri meseca trudnoce treba izbegavati primenu svih lekova. Mogu se koristiti samo lekovi za koje je pouzdano utvrđeno da ne prouzrokuju neželjene efekte na plod ili kod majke. Primenjene terapijske doze treba da budu minimalne terapijske , a trajanje lecenja što je moguće kraće. Ipak, ima izvesnih patoloških stanja kod kojih se moraju primeniti lekovi kao kod teške infekcije koje se najčeše leče penicilinima i cefalosporinima, tuberkuloza se leči kombinacijom antituberkulotika, antikoagulantna terapija se sprovodi heparinom, opasnost od prevremenog poradjaja se sprovodi tokoliticima, diabetes mellitus se leči insulinom itd.