ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Дипломски рад
Тема:
Индустријске шпијунаже
Предмет:
Индустријска безбедност и заштита
Ментор: Студент:
Проф. др
Београд, мај 2021. године
3
1. Историја
1.1 Порекло
Економска и индустријска шпијунажа има дугу историју. Отац Francois Ksavier
d'Entrecolles из Јингдезхена у Кини, откривајући Европи методе производње кинеског
порцелана 1712. године, понекад се сматра раним случајем индустријске шпијунаже.
Писани су историјски извештаји о индустријској шпијунажи између Британије и
Француске. Приписано британском појављивању као индустријског повериоца, у другој
деценији 18. века појавили су се велики напори које је држава финансирала да се кришом
одведе британска индустријска технологија у Француску. Сведоци су потврдили и
заваравање трговаца у иностранству и смештање шегрта у Енглеску. Протести оних
попут железара у Sheffieldu и железара у Nevcastleu, о намамљивању квалификованих
индустријских радника у иностранству, довело је до првог енглеског законодавства
усмереног на спречавање ове методе економске и индустријске шпијунаже. Ово није
спречило Самуела Слејтера да 1789. године донесе британску текстилну технологију у
Сједињене Државе, да би сустигла технолошки напредак европских сила, америчка влада
у осамнаестом и деветнаестом веку активно је подстицала интелектуалну пиратерију.
Амерички отац оснивач и први амерички министар финансија Aleksandar Hamilton
залагао се за награђивање оних који у САД уносе побољшања и тајне од изузетне
вредности. Ово је било кључно за стварање Сједињених Држава уточишта за
индустријске шпијуне.
1.2 20. век
"Прилике за комерцијални развој Исток-Запад након Првог светског рата забележиле су
пораст совјетског интересовања за америчку и европску производну стручност , коју је
искористила корпорација Амторг. Касније, са западним ограничењима на извоз предмета
за које се веровало да ће повећати војне способности у СССР, совјетска индустријска
шпијунажа била је добро познати додатак другим шпијунским активностима све до 1980-
их. BITE је известио у априлу 1984, на пример, да иако су Совјети настојали да развију
сопствену микроелектронику, чини се да је њихова технологија заостајала неколико
година за западном."
1
1
Борић, Ј. (2019): Историја, Пчелица, Чачак, стр. 85
