Neto – investicije..........................................................................................................28
Nove investicije............................................................................................................30
Odnos akomulacije (štednje) i investicija....................................................................31
Zaključak......................................................................................................................32
Literatura...................................................................................................................... 33
Uvod
Cilj svakog preduzeća je da održi likvidnost i da napreduje, tj. da se razvija. To
razvijanje je moguće putem investiranja. Investranje može biti u proizvodnji, u vidu
nove tehnologije, novog proizvoda itd. A pored takvog vida investiranja postoji i
investiranje preduzeća u vrednosne papire finansijskog tržišta čime ostvaruje zaradu.
Investicije imaju svoj mikro i makro aspekt.
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i
rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno
isključive investicione projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa
procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekta investicionih projekata :
tradicionalni ili računovodstveni pristup i savremeni ili finansijski pristup.
Investiciona odluka će biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4. metode
odredjivanja potrebnog kapitala: metode procene stope povraćaja ; metode perioda
povraćaja ; metoda interne stope povraćaja i metoda neto sadašnje vrednosti.
Metoda procene stope povraćaja predstavlja odnos prosečnog godišnjeg profita posle
oporezivanja i investicije u projekat.
3
potpunijem zadovoljavanju svih čovekovih potreba (ne samo ekonomskih već i na pr.
kulturnih).
U ekonomskoj teoriji, kao i u teoriji privrednog razvoja opšte je poznata postavka da
razvoj proizvodnih kapaciteta i proizvodnje stoji u funkcionalnoj međuzavisnosti s
investicijama. Većina istaknutih ekonomista teoretičara privrednog razvoja, od Marxa
pa dalje, tretirali su privredni razvoj kao funkciju akomulacije kapitala, odnosno kao
funkciju investicija.
Uzimajući u obzir i druge relevantne faktore koji stoje u funkcionalnoj međuzavisnosti
s fenomenom privrednog razvoja (kao što su u prvom redu određena količina i
struktura živoga rada), moglo bi se reći da i privredni razvoj u celini čini funkciju
investicija.
To znači da se, polazeći od opšteg izraza funkcionalnih međuzavisnosti Y = f (x),
može reći da je:
PR = f (I, d)
gde je:
PR = privredni razvoj
I = investicije
d = drugi faktori (prvenstveno ljudski faktor) koji kao nezavisne
varijable stoje u funkcionalnoj međuzavisnosti s privrednim razvojem.
Nije potrebno posebno naglašavati da se prilikom traženja odgovarajućih
funkcionalnih veza izmađu investicija i privrednog razvoja implicite pretpostavlja
traženje međuzavisnosti između povećanja produktivnosti živoga rada i privrednog
razvoja.
Budući da se u visoko razvijenim privredama – gde više nema znatnijih mogućnosti
transfera živoga rada iz niže produktivnih, poljoprivrednih, u više produktivne,
nepoljoprivredne, delatnosti – porast produktivnosti rada pojavljuje prvenstveno kao
funkcija tehničkog progresa, može se utvrditi da je, u krajnjoj liniji, i celi privredni
razvoj funkcija tehničkog progresa, odnosno porasta društvene produktivnosti rada.
5
No, samo se po sebi razume da se tretiranje privrednog rasta kao funkcije tehničkog
progresa može uzeti samo kao ekstremni slučaj, jer još ne postoji nijedna zemlja,
odnosno nijedna privreda u kojoj proces privrednog rasta teče samo kao funkcija
porasta produktivnosti rada i tehničkog napretka. Stoga se analiza kvalitativnih
karakteristika privrednog razvoja obično temelji na dva faktora:
1) na porastu produktivnosti rada i
2) na povećanju količine živoga rada.
Nešto konkretniji oblik funkcionalne međuzavisnosti između privrednog razvoja i
investicija može se determinirati izrazom:
r = _s
k
gde je:
r = stopa privrednog rasta
s = stopa investivcija
k = kapitalni koeficjent
Investiranje i investicija
Osnovni cilj svakog preduzeća sastoji se u očuvanju egzistencije i obezbedjenju
permanentnog željenog razvoja.
Preduzeće nastoji da obezbedi sebi sadašnji i budući opstanak, da obezbedi kontinuitet
sadašnjeg i budućeg efikasnog funkcionisanja. Obično se ovaj sintetizovan osnovni cilj
preduzeća dalje precizira kroz dva dopunska cilja:
obezbedjenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbedjenje egzistencije
poslovnog sistema;
obezbedjenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbedjenje
kontinuelnog željenog razvoja poslovnog sistema.
Svoj cilj preduzeće pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu,
a imajući u vidu bližu i dalju budućnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj trenutni
opstanak , preduzeće se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan
6
Investicioni projekti i investicioni kriterijumi
Investicioni predlozi ili projekti, kao alternativne mogućnosti internog ulaganja unutar
preduzeća, mogu se klasifikovati na:
-
nove proizvodne ili proširenje postojećih;
-
izmeštanje opreme ili objekata ;
-
istraživanja i razvoj ;
-
istražni radovi ;
-
drugi projekti .
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i
rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno
isključive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne
konkurisu jedan drugome, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva
istovremeno odbacivanje drugog. Nasuprot tome, medjusobno isključivi projekti se
medjusobno isključuju, tako da izbor jednog projekta znači automatsko odbacivanje
drugog.
Kapitalna ulaganja involviraju :
-
generisanje investicionih predloga ;
-
procenu novčanih ili tokova gotovine za te predloge ;
-
vrednovanje novčanih tokova ;
-
selekciju projekta baziranu na prihvaćenim kriterijumima ;
-
kontinuirano ponovno vrednovanje investicionih projekata nakon njihovog
prihvatanja.
Svaka od navedenih aktivnosti odnosno korektnost njenog sprovodjenja poboljšava
objektivnost i kvalitet investicionog upravljanja i šansu za izbor optimalnog plasmana
kapitala.
U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih
koristi ili efekta investicionih projekata :
- tradicionalni ili računovodstveni pristup ;
- savremeni ili finansijski pristup.
8
