Наставне методе
1
УВОД
Наставна метода је начин или поступак који се примењује ради остваривања
неког циља. То нам је битно јер се често дешава да знамо шта желимо да остваримо
али не и како. Неретко се дешава у настави да се, због погрешно изабране методе не
оствари наставни циљ. На пример, често се поставља васпитни циљ – развијање
другарства и сарадње између ученика а примењује се индивидуални метод рада који не
дозвољава комуникацију између група ученика. На тај начин горе наведени циљ не
може бити остварен. Дакле, коју ћемо методу користити у настави зависи од
постављеног циља, својстава активности које ћемо примењивати, узраста ученика,
садржаја који се усваја.
У васпитно-образовном процесу, као и у свакој другој области људске делатности,
траже се и бирају одговарајућа средства, начини и поступци помоћу којих се могу постићи
добри резултати. Како је настава најорганизованији вид васпитно-образовног рада,
разумљива су настојања да се пронађу, селекционишу и примене они начини - методе и
поступци који ће дати оптималне резултате. Те најадекватније поступке, који се користе у
настави, називамо наставним методама. Наставне методе одређују и регулишу ток
наставног процеса, непрестано су биле, а и сада су, у жижи интересовања савремених
дидактичара, страних и наших. Та размишљања се крећу од покушаја да се нађе једна
универзална метода до одређења система метода, зависно од полазних критеријума за та
одређења.
Постоји више класификација наставних метода али најчешће навођена дели их на
методе:
1. Метода усменог излагања
2. Метода разговора
3. Метода рада са текстом
4. Метода писмених и графичких радова
5. Метода демонстрације
6. Метода практичних и лабораторијских радова
Наставне методе
3
Објашњавање
се користи када ученицима треба објаснити непознате или
недовољно познате појмове, законе, принципе, правила, дефиниције, речи, изразе.
„При објашњавању наставник треба да настоји да непознато ученицима објасни
помоћу познатога“.( Вилотијевић 221) При том мора мислити не само на проблем који
треба објаснити већ и на предзнање ученика.
Образложење
је још један облик ове методе са којим се одговара на питање
зашто. То је у ствари образлагање узрока појава, јер, „свака појава у природи и друштву
последица је неких узрока“. (Безић, К.:1975:294)
И при причању, описивању, објашњавању и при образложењу наставников говор
мора испуњавати одређене захтеве:
мора бити граматички тачан;
артикулација мора бити без грешке;
начин излагања може бити и индиректан и директан;
интонација мора бити правилна.
2. МЕТОДА РАЗГОВОРА (ДИЈАЛОШКА)
Заједно са методом усменог излагања – монолошком метода разговора спада у вербалне
методе. Назива се још и дијалошком. Метода разговора је таква метода у којој се наставни
задаци остварују у облику питања и одговора, разговору наставника са ученицима или у
облику расправе.“Приликом примене ове методе потребно је имати у виду узраст ученика
и потребу да се пође од њиховог знања, искуства и доживљаја“.(Банђур Лазаревић
2001:125)
Ова метода се најчешће користи приликом понављавања, увежбавања и проверавања
знања, али се може користити и приликом обраде новог градива само код наставних
садржаја о којима ученици имају довољно предзнања о предметима и појавама које се
односе на тај садржај. Може се примењивати самостално или у комбинацији са другим
методама.
Постоји више облика разговора:
Катехетички разговор
је такав облик у коме се на унапред припремљена питања морају
дати унапред припремљени одговори. Дакле, ученик мора знати и питања и одговоре. С
тога се овај вид разговора у савременој настави веома ретко користи, односно примењује
се једино кад ученик треба нешто да научи напамет.
