Marketinške upravljačke odluke se donose na temelju marketinških informacija.
Marketinška informacija može biti studija poizvoda, studija alternativnih kanala
distibucije ili podatak o povišenju/sniženju cena proizvoda (ili obima proizvodnje)
konkurentske firme. Izvori tih informacija su razni.
„Kreiraj superiornu vrednost za ciljano tržište“
1
- na osnovu ove ideje Filip Kotler
gradi svoje teorije o marketingu.
U početnom delu ovog rada biće reči o kompaniji Beierdorf, o početku njenog rada i
istorijatu kompanije.
Konkretno će biti obrađen proizvod ove kompanije a to je NIVEA krema koja je i
svetski poznat brend. Značajnost ove teme se sastoji u tome što je kompanija uspela
da vrlo uspešno razvije proizvodnju, promociju i prodaju ovog proizvoda a isto tako
da ga uspešno pozicionira na tržištu bez obzira na veliku konkurenciju. Zastupljenost
kreme na srpskom tržištu je takođe od značajna.
Uključeno je ipitivanje tržišta pomoću SWOT analize, strategijsko pozicioniranje
proizvoda u odnosu na konkurenciju u Srbiji kroz marketing miks koji se sastoji iz
četiri dela a to su: cena, proizvod, mesto i promocija. Sve ove radnje dovode do toga
da se proizvod nađe na pravom mestu u pravo vreme i u potrebnim količinama, a u
skladu sa potrebama potrošača.
1
http://www.ekapija.com/website/sr/page/109953
4
ODLUČIVANJE KAO PROCES DONOŠENJA POSLOVNIH ODLUKA
Kada govorimo o odlučivanju može se govoriti o izboru između raznih akcija. Uvek
postoji izbor između preduzeti akciju ili ostaviti sve kako jeste, nadajući se da se
okolnosti neće promeniti.
Odluke se uvek donose u skladu sa nekim željenim ciljem. Okolnosti u kojima se one
donose mogu se posmatrati prema broju informacija s kojima se raspolaže pri
odlučivanju, te u vezi s rizikom koji postoji kod odlučivanja.
Tako se situacije u kojima se donose odluke mogu okarakterisati kao:
-
situacija izvesnosti
-
situacija rizika
5
ulazak u investicijsku delatnost ili razvijanje novog proizvoda odgovara primeru
neprogramiranih odluka.
Moderne tehnike upravljanja i razvoja u teoriji odlučivanja u znatno su većoj meri
razvijene za programirane odluke. Zavisno od nivoa odlučivanja može se tvrditi da bi
se na operativnom nivou trebale donositi isključivo programirane odluke, na taktičkoj
bi bile zastupljene većinom programirane, ali i deo neprogramiranih, dok odluke na
strateškom nivou u većini slučajeva imaju neprogramiran karakter.
Istraživanje tržišta je, ustvari, proces, koji se sastoji od više etapa u kojem je uspešan
završetak pojedine, ujedno i preduslov za uspešan nastavak sledeće etape.
Uspostavljanjem mnogih procedura i manje više navođenja istih faza kao sastavnih
delova procesa odlučivanja, široko je rasprostranjena sledeća procedura koja se sastoji
od šest koraka:
1.
određivanje problema
2.
evidentiranje svih faktora koji utiču na probleme
3.
prikupljanje podataka
4.
pronalaženje alternativnih rešenja – odluka
5.
razvijanje i uvođenje najbolje ocenjenog rešenja – odluke
6.
provera rezultata
Vidimo da su preporučeni koraci toliko uopšteni da se procedura može koristiti za
rešavanje svih problema, a ne samo za istraživanje u svrhu donošenja upravljačkih
odluka. I jedan i drugi proces su (istraživanje i donošenje odluka) vrlo slični i etape
kroz koje prolaze mogu se jednako nazivati.
Koncepcija i komponente marketing informacionog sistema
Svako preduzeće mora organizovati protok marketinških informacija do svojih
7
