Konflkti na radu

Konflikti na radu

Konflikt je fenomen koji je prisutan u svim oblastima života i rada i predmet je brojnih naučnih disciplina, a posebno psihologije i sociologije rada. On je posebno izražen u periodu društvenih kriza, turbulencija u privredi i drugim oblastima društvenog života, proces međusobnog suprodstavljanja dveju strana koje imaju oprečne stavove o određenim pitanjima.
Mogu biti različite prirode: ekonomske, političke, ideološke, rasne i radne prirode. Konfliktna situacija predstavlja stanje u kojem postoji sukob interesa dveju ili više individua, odnosno društvenih grupa. Takvo stanje nastaje onda kada individua ili grupa teži ostvarenju određenog cilja, a istovremeno druga individua, odnosno grupa suprotstavlja se tome. Takvo stanje neminovno dovodi do konfliktne situacije . Dakle, konflikt na radu izvire iz sukoba interesa međusobno suprotstavljenih strana.
Konflikti na radu po pravilu nastaju spontano, i u početku se nalaze u prikrivenom stannju, gde međusobno suprostavljene strane nastoje da što više ljudskih resursa pridobiju za sebe, da imaju logističku „podršku“ kako bi se druga strana lakše porazila i odustala od svojih zahteva. Ta podrška posebno dolazi do izražaja na sastancima, javnim skupovima, a posebno medijima. Konflikti su u principu negativni. Oni često imaju rušilački karakter, jer znaju dovesti do dezorganizacije, razaranja, pa čak i raspada kompanije. Sukobljene stane više razmišljaju o svojoj pode nego o poslu.
Uzroci konflikta na radu su brojni i raznovrsni. Glavni uzroci su pre svega u ekonomskoj, društvenoj, informativnoj i organizacionoj sferi čovekove delatnosti.
Brojna istrazivanja nedvosmisleno dokazuju da su najizraženiji konflikti u ekonomskoj sferi odnosa, što je i razumljivo, ako se ima na umu činjenica da je najčešće reč o raspodeli najamnina, premija, nagrada, dividendi i slično, i mali poremećaj u tim odnosima zakonito dovodi do konfliktne situacije.
Druga grupa uzroka izvora konflikta se odnosi na tehničku sferu. Reč je o nepoštovanju propisanih standarda o korišćenju obaveznih sredstava zaštite na radu, a posebno za radna mesta sa „posebnim uslovima rada“.
Treća grupa uzroka konflikta na radu odnosi se na društvenu sferu u prvom redu na prirodu i karakter međuljudskih odnosa. Poremećeni ljudski odnosi izvor su brojnih ogovaranja, međusobnog optuživanja, spletkarenja, uključujući razne intrige.
Četvrta grupa uzroka odnosi se na sistem informisanja. Reč je, pre svega, o prikrivanju i blokadi informacija, ili pak plasiranju neistina ili poluistina, svakodnevnom cenzurisanju i slanju „bajatih“ i friziranih informacija o radu i poslovanju organizacije. U kompaniji u kojoj nedostaju prave informacije, one se po pravilu zamenjuju neformalni, iskrivljenim, pa čak i lažnim i zlonamernim, koje umesto da informišu, one dezinformišu ljudske resurse, a posebno ako je reč o osetljivim pitanjima biznis poslovanja: raspodela zarada, korupcija u promociji i unapređenju pojedinih ljudskih resursa i slično.
Peta grupa izvora proizilazi iz loše organizacije rada, lošeg sistema menadžmenta. U uslovima loše organizacije rada i lošeg