УВОД
Корпоративно управљање представља кључни елемент у побољшању
економске ефикасности и раста, као и у повећању повјерења инвести-
тора. Корпоративно управљање обухвата скуп односа између управе
компаније, управног одбора, акционара и других заинтересованих
страна и обезбјеђује структуру путем које се одређују циљеви компани-
је, као и средства постизања тих циљева и праћење резултата. Добро
корпоративно управљање треба да осигура одговарајуће подстицаје
одбору и руководству у остварењу оних циљева који су у интересу ком-
паније и акционара, као и да олакша ефикасно праћење. Присуство
ефикасног система корпоративног управљања унутар појединачне
компаније и економије као цјелине помаже да се достигне степен по-
вјерења потребан за правилно функционисање тржишне економије.
Као резултат тога имамо ниже трошкове капитала, предузећа се под-
стичу да ефикасније користе ресурсе, па се тиме потпомаже раст.
Оквир корпоративног управљања такође зависи од законског, регула-
торног и институционалног окружења.
Породични бизнис је данас један од најзначајнијих генератора
богатства и запослености у свјетској привреди. У свим великим
економијама, мали породични бизнис је кичма привреде и
економског напретка.. Породични бизниси су у видној експанзији у
Републици Српској и Босни и Херцеговини, јер таква предузећа
биљеже завидне резултате. Оно што представља изазов, посебно
данашњег времена, јесте чињеница да је животни вијк бизниса у
породичном власништву релативно кратак. Велики број породичних
предузећа не успијева да опстане након нестанка свог првобитног
оснивача. Томе првенствено доприноси недостатак припреме
надолазећих генерација за растући бизнис као и бројчано већу
породицу. Управо примјеном добрих управљачких структура,
едукацијом генерација које долазе, дефинисањем јасних правила у
породици, јасним раздвајањем власништва од управљања, развијањем
инструмената пословања, шансе за опстанак и развој бизниса у
породичном власништву су далеко већи.
Питања са којима се суочавају породична предузећа су врло
комплексна, а њиховом рјешавању могу допринијети различити
стручњаци, као што су: економисти, психолози, правници,
рацуноводствени стручњаци, социолози, антрополози, те чак и љекари
и терапеути. Са гледишта модерног менаџмента којим се тврди да је
менаџмент наука о људима и за људе, ријеч је заправо о питању како и
на који начин може људе, чланове породица, мотивицати за даљи рад
2
морају да науче како да регрутују и задрже најбоље људе за породични
бизнис. Исто тако, морају да дефинишу логичну и ефикасну
организациону стуктуру. А све то је немогуће без доброг
корпоративног управљања.
ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА
Како се научним циљевима одређује ниво спознаје коју треба
остварити да би се ријешио проблем, онда су
научни циљеви
овог
рада односе на дефинисање оних дијелова корпоративног управљања
које породично предузеће треба да посједује и на основу којих оно
може да послује да би било што успјешније. Затим, дефинисање
породичних предузећа и шта је то што породично предузеће мора да
посједује да би било породично и који су то кључне особе потребне да
би једно предузеће имало статус породичног предузећа.
Прагматични (друштвени) циљеви
обухватају представљање
ситуације у Републици Српској на основу прикупљених података и
кратка компаративна анализа са породичним предузећима у
Федерацији Босне и Херцеговине.
У
првом дијелу рада
дат је теоријски приказ корпоративог управљања,
његову историју настанка, као и принципе корпоративног управљања.
У
другом дијелу рада
посвећен је такође теоријском приступу
породичним фирмама, приказане су фазе развоје породичних фирми,
разлике са непородичним фирмама, предности и недостаци,
насљеђивање и конфликти.
Трећи дио рада
посвећен је корпоративном управљању у породичним
фирмама, који садржи детаљно приказан проблем и предмет
истраживања на основу добијених података и на основу којег ће се
доказати или оспорити хипотеза овог рада.
ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА
Главна хипотеза
од које се полази гласи: Добар дизајн система
корпоративног управљања у породичној фирми обезбјеђује
максимизирање користи од породичног власништва, увођење
дисциплине између чланова породице и смањење ризика од
потенцијалних сукоба ?
Помоћне хипотезе гласе:
1)
Успјех породичној фирми доприносе исти интереси
чланова породице, што имплицира већу преданост раду,
4
што води ка
првој помоћној хипотези:
егзистенција
породице зависи од самог успјеха фирме, па су сви чланови
породице више посвећени послу и имају већи степен
мотивације.
2)
Расподјела ризика је један од разлога који се наводи
против рада чланова породице у истој фирми. На онову
тога,
друга помоћна хипотеза гласи:
Крахом породичне
фирме сви чланови остају без запослења, па није добро да
сви чланови породице овисе само од породичне фирме.
Да би се постављене хипотезе могле повтрдити или одбацити,
потребно је дефинисати одговарајуће варијабле, а то су: дизајн
система корпоративног управљања у породичној фирми, као
независна варијабла
и максимизирање користи од породичног
власништва, увођење дисциплине између чланова породице, као и
смањење ризика од потенцијалних сукоба као
зависна варијабла.
МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА
Рад се заснива на анализи примарних и секундарних података из свих
расположивих извора (документације, информације и података). У
раду је кориштена историјска метода, метода анализе спроведених
истраживања, синтезе, дескрипције, метода класификације.
Методологија којом ће се доказивати постављена хипотеза обухватаће
методе индукције, компарације, анализе садржаја и доказивања.
1. Метода индукције - Основна карактеристика ове методе јесте
закључивање од појединачног и посебног ка општем. С обзиром
на то да је у индуктивном закључивању закључак сигурнији и
основанији уколико се кориштене чињенице тичу битнијих
својстава предмета који се истражује, у одабраном скупу који ће
се испитивати у овом истраживању ,морају се испитати
најбитније ставке које ће јасно показати узрочну везу система
корпоративног управљања које предузеће примјењује и
успјешности као резултата исте.
2. Метода анализе - Методом анализе можемо назвати свако
мисаоно, теоријско или практично растављање сваког сложеног
предмета сазнања на његове факторе или саставне дијелове,
моменте и аспекте, растављање општег на посебе дијелове, те
5
1. КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ
1.1.
Појам и дефиниција корпоративног управљања
Корпоративно управљање се нужно наметнуло као потреба у
промјенљивом амбијенту свјетске привреде, посебно када се те
промјене испољавају у јачању приватног сектора, у стварању богатства
и стварање могућности за већу запосленост. Након правила
»тржишног фундаментализма« које је 90-тих година поставио
Вашингтонски консензус, која су и даље у оптицају и ако су претпила
велике критике, уведена су допунска правила односно правила доброг
корпоративног управљања. Она се посебно препоручују земљама у
транзицији, са циљем да се успостави корелација између
корпоративног управљања, жељених ефеката приватизације и
привлачења иностраног капитала у функцији развоја.
Реагујући на азијску кризу 1997. године, OECD је приступио изради
принципа о корпоративном управљању 1999. године, који су били
намијењени земљама са тржиштима у развоју. Послије финансијских
скандала у 2003. години (Enron, WorldCom, Credit Lyonnais, Vivendi,
Parmalat, Adecco i dr.) питање квалитета корпоративног управљања се
отвара и добија на значају не само за земље у развоју, него и у
замљама са развијеним тржиштима управо због слабог корпоративног
управљања. Принципи су ревидирани 2004. године.
7
