Krivična dela protiv polnih sloboda

UVOD

Dugo vremena, centralno pitanje kod krivičnih dela protiv polnih sloboda (za koja se obično koristi i termin seksualni delikti) bilo je kako ih zakonom regulisati, odnosno gde postaviti granicu između dozvoljenog i kriminalnog. Ovo pitanje je i danas aktuelno, mada ne u onoj meri kao što je to bilo pre nekoliko decenija kada je došlo do talasa zakonodavne reforme u ovoj oblasti u mnogim zemljama.
No, i danas su aktuelna određena kriminalno-politička pitanja, a i u pogledu pravno-dogmatskih pitanja skoro da nema krivičnog dela iz ove grupe kod kojih se ona u primeni ne postavljaju.
Seksualni delikti izazivaju veliku pažnju ne samo nauke već i javnosti uopšte s obzirom da otvaraju pitanje ličnosti učinioca i žrtve, njihovog međusobnog odnosa, kao i probleme teških i dugotrajnih posledica viktimizacije, zatim aspekte resocijalizacije učinioca i dr.
Društvena kontrola seksualnosti je višestruka i kreće se u širokom dijapazonu od blagog društvenog ograničavanja do korišćenja kazne i krivičnopravne represije. U prošlosti je postojala izrazita represija seksualnosti, na šta je posebno uticalo hrišćanstvo, ali i usvajanje nekih zabluda.

POJAM, OPŠTE I ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE SEKSUALNIH KRIVIČNIH DELA

Seksualni delikti ili seksualna krivična dela su krivične radnje koje su zvanično u krivičnom zakonu označene kao krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. U oblasti seksualnog života kažnjava se samo nasilje i seksualni delikti nad decom i mladima do starosne granice koja je određena zakonodavstvom zemlje.
Geneza seksualnog delikta kao i karakteristike počinitelja i žrtava nisu jednoznačno određene i homogene. Naprotiv, postoji složena kauzalna brojnih psihološko – psihijatrijskih, socijalnih, prevashodno kulturoloških elemenata i odnos značaja i dejstva nabrojanih parametara pokazuje jasnu individualnu varijabilnost. Prema shvatanju većine autora koji se bave problemom seksualne delikvencije, silovanje kao seksualni delikt uslovljeno je agresijom koju počinitelj ’’prazni’’ u samom aktu silovanja. Prema tome, oni koji čine ovakve delikte nisu samo jednostavno seksualno frustrirani, radnja najčešće nije pokrenuta čistim seksualnim nagonom, već agresijom, što se često manifestuje kroz ponižavanje, vređanje, ucenjivanje i uopšte degradaciju žrtve.
Ocena obima i kretanja seksualnih delikata zavisi od brojnih činilaca čije je delovanje neretko nedovoljno poznato, a i nisu podjednako prisutni na područjima različitih država. Tu se prevashodno radi o različitoj proceni tamne brojke kriminaliteta i o spremnosti žrtve da prijavljuje delikt i izvršioca. Stoga raspoloživi podaci samo upućuju na obim i kretanje pojave te se njima treba koristiti i valja ih posmatrati u kontekstu brojnih drugih karakteristika nekog područja. Kod seksualnih delikata uopšte, a naročito kad su počinjeni na štetu dece i maloletnika, tamna brojka je izrazito velika. To se posebno odnosi na pokušaje obljube i na seksualne kontakte koji su se iscrpili u bludim radnjama. Neretko se i roditelji stide priznati da se njihovom detetu tako nešto desilo. Plaše se ne bez razloga, da će u toku krivičnog postupka maloletnica biti diskreditovana, a ako je reč o detetu, da će ono zbog ispitivanja tokom istrage i glavne rasprave doživeti teže traume nego zbog delikta koji je nad njim izvršen. To naravno, otežava krivičnopravnu zaštitu dece i maloletnika od seksualnih delikata, jer takvi neotkriveni i neprocesuirani izvršioci bivaju još hrabriji u daljnjem vršenju takvih dela. Zbog toga se roditelji permanentno obaveštavaju o merama zaštite maloletnih osoba i dece od seksualnih delikata, te o tome kako će se voditi krivični postupak da bi se zaštitili interesi deteta.