Licnost vaspitaca

Uloga vaspitača unapređivanje socijalnog ponašanje dece uvrtiću je ne samo delikatna i složena već u svojoj suš tu procesu ukljičivanje u grupi dete prolazi kroz više faze. U živom i dinamičnom procesu vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi vaspitač svakodnevno rešava pedagoške probleme u vezi s individualnim i grupnim pedagoškim situacijama. Suština ove stvaralačke kojima se one rešavaju. Zbog toga je rad vaspitača praćen stalnim posmatranjem i analizom ponašanja svakog deteta. Praćenje novina i naučnih dostignuća daje njegovom stvaralaštvu podsticaje i sadržaje. Prema tome, vaspitač je i kreator vaspitno-obrazovnog procesa i u okviru tog procesa on deluje kao voda, saradnik, savetnik i roditelj.
S druge strane, povezivanje predškolske ustanove s porodicom, školom i društvom proširuje delatnost vaspitača. Sarađujući s porodicom, on doprinosi razvijanju svesti o značenju pravilnog porodičnog vaspitanja, deluje na pedagoško uzdizanje i prosvećivanje roditelja. Prema tome, vaspitač ima ulogu porodičnog saradnika, konsultanta i savetnika, koji zajedno s roditeljima rešava konkretne pedagoške situacije da bi se uspešno ostvarili zadaci predškolskog vaspitanja.
Čvršće povezivanje predškolskog vaspitanja s osnovnom školom proširuje njegove vaspitno-obrazovne zadatke, a u isto vreme čini njegovu ulogu još značajnijom i društveno veoma odgovornom. Osim toga, kao član svoje radne zajednice i sredine u kojoj živi, vaspitač obavlja razne društveno-kulturne funkcije, učestvuje u društvenom i javnom životu, pokreće kulturno-prosvetne akcije u vezi s proširavanjem i unapređenjem rada predškolskih ustanova, s kulturno-zabavnim životom predškolske dece koja žive u porodicama, sarađuje s raznim društvenim i omladinskim organizacijama nastojeći da predškolska ustanova u punom smislu postane sastavni deo društvenog života.
Dete treba da se oseća prihvačeno da se oseća dovoljno sigurno i prihvaćeno.

1. Ličnost vaspitača

Vaspitač je osoba koja brine o deci tokom njihovog boravka u predškolske ustanove. ,koja ih neguje , obrazuje i usmerava na pravi put od samog početka života.Složena i odgovorna funkcija vaspitača pretpostavlja određene lične osobine, sposobnosti i znanja kao uslov za njegovo uspešno delovanje. Iako je značaj ličnosti vaspitača opšte priznat , istraživanja ovog problema javljaju se tek u toku poslednjih decenija našeg stoleća. Posebno su značajne studije i empirijska istraživanja faktora koji uslovljavaju uspeh vaspitača i teorijski radovi koji se bave proučavanjem psiholoških osobenosti i pedagoških sposobnosti vaspitača.
Prema rezultatima tih istraživanja, uspeh vaspitača uslovljavaju sledeći faktori : interesovanje i ljubav prema pedagoškom podagoškom pozivu, inteligencija i opšta kultura vaspitača, posmatrački dar poznavanje psihologije deteta, ciljeva i metoda vaspitnog rada, pedagoški takt i emocionalna stabilnost.
Ljubav prema pedagoškom pozivu kao lično svojstvo vaspitača ima značajnu ulogu u pedagoškom radu. Ljubav prema pedagoškom pozivu izražava u isto vreme verovanje u moć vaspitanja. Ona je povezana s ljubavlju prema deci, što je jedna od bitnih pretpostavki za odnos između vaspitača i dece. Između dece i vaspitača predškolske ustanove neophodan je duboki emotivni odnos, jer samo takav odnos daje detetu sigurnost i poverenje. S druge strane, utvrđeno je da vaspitač koji iskreno voli svoj poziv , odnosno svoj rad sa decom, može potpuno da mu se preda i savlada teškoće koje se javljaj. Iz toga se izvodi zaključak da razlika u uspehu vaspitača često proizilaze iz različitog stepena i ljubavi prema ovoj vrsti rada. S obzirom na značaj ove osobine, koja se ocenjuje kao bitna komponenta ličnosti vaspitača, postoji mišljenje da bi trebalo proveravati motivaciju kandidata prilikom njihovog prijema. Međutim epiriska i teoriska proučavanja formiranje vaspitača ukazuju da se motivisanost za sa decom i ljubav prema pedagoškom pozivu mogu razviti i u toku profesionalnog obrazovanja vaspitača.
Kao posrednik između društveno kulturnih vrednosti