оптималне линеарне комбинације више независних варијабли ради
остварења максималног или минималног резултата уз задовољење
постављених захтева. Оптимизација укључује одабир варијабли и
одређивање њихових вредности. У наставку ће се навести кратка
историја линеарнога програмирања и његова основна начела.

2.1 Кратка историја линеарног програмирања

Линеарно програмирање је грана математике која се бави проблемом
оптимизације сустава унутар заданих захтева. У историји развоја
линеарнога програмирања посебна улога приписује се неколицини
светски познатих математичара.

Руски математичар Леонид Канторович први пут је 1939. године увео
појам линеарнога програмирања у решавању проблема оптималне
потрошње ресурса. У САД-у је линеарно програмирање развијено
током другог светског рата првенствено за проблеме војне логистике,
као што је оптимизирање превоза војске и опреме конвојима. Важан је
и допринос економисте Тјалинга Купманса. Канторович и Купманс су
1975. год. поделили Нобелову награду за економију за свој пионирски

рад у линеарном програмирању.

1947.године Георг Дантзиг објављује симплекс методу за решавање
проблема линеарнога програмирања. Исте године фон Њуман развија
теорију дуалности.