Merna nesigurnost

UVOD
• Rezultat svakog merenja sadrži određenu nesigurnost.
• Tačnu vrednost merne veličine nije moguće odrediti

Pre uvođenja pojma merne nesigurnosti, obrada i izražavanje rezultata merenje bazirano na teoriji grešaka.
• Greška – razlika izmerene veličine i “tačne vrednost”.
• Teorija grešaka – dva tipa greški:

1. slučajne – ako se merenje ponovi ne dobija se isti rezultat i unapred nije moguće predvideti vrednost ponovljenog merenja, npr. termički šum u otporniku utiče na izlazni napon. Matematičko očekivanje slučajnih greški je 0.
2. sistemske – ponovljenim merenje i upoređivanjem sa etalonom utvrđeno je da instrument uvek unosi grešku u istom smeru i moguće je predvideti vrednost te greške. Matematičko očekivanje sistemskih greški je različito od 0.

• Neodređenosti greški:

• ista fizička veličina može izazvati oba tipa greški – npr. temperature (Džonsonov šum i drift nule usled zagrevanja mernog instrumenta).
• vrednost sistemske greške se takođe procenjuju, najčešće pomoću merila više tačnosti, odnosno i sistemskoj greški se pridružuje određena nesigurnost.

U cilju uvođenja standardizacije u oblast izražavanja mernih rezultata, uveden je pojam merne nesigurnosti – Uncertainty in Measurement.

• Osnova uputstva za izražavanje merne nesigurnosti – ISO Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement, skraćeno GUM.
• Postoji nekoliko revizija GUM-a, prva verzija izdata 1993. godine.
• Trenutna verzija: http://www.bipm.org/en/publications/guides/
• Merna nesigurnost je parametar koji se pridružuje rezultatu merenja i koji odražava rasipanje izmerenih vrednosti.
• Svi faktori koji utiču na rezultat merenja potencijalni su uzročnici merne nesigurnosti.
• Identifikacijom tih faktora i procenom njihovih vrednosti moguće je unaprediti proceduru merenja, a time i smanjiti mernu nesigurnost.
• Cilj – ne samo smanjenje vrednosti merne nesigurnosti, već otkrivanje svih faktora koji mogu uticati na mernu nesigurnost.