Modeli interaktivne obuke roditelj

Uvod
Uticaj porodice na dečji razvoj je veliki, s toga je  veoma važno roditeljima pružiti podršku i mogućnost  podizanja roditeljskih kompentencija.  Interakitivno obučavanje je od velikog značaja jer tom prilikom roditelji nisu samo pasivni učesnici već aktivno učestvuju u obuci.

1.Model interaktivnog obučavanja roditelja dece predškolskog uzrasta

Radionice čine program koji roditeljima pružaja značajne informacije za emocionalno zdravo roditeljstvo.Obuhvataju formalne  prezentacije i interaktivne vežbe.
Radionica: Emocionalni stavovi roditelja
Cilj radionice Emocionalni stavovi roditelja je identifikacija negativnih i pozitivnih stavova roditelja prema emocijama detata kao i otkrivanjnje njihovog uticaja na razvoj ličnosti deteta.Ova radionica se sastoji iz pet delova tj. koraka kojima se učesnici postepeno uvode u srž teme (aktivnosti).
Prvi korak je uvodjenje roditelja u radioničke aktivnosti. Ističe se značaj porodice kao prve škole emocionalnog obrazovanja,uticaja roditelja, nihovih postupaka, reči i načina kojima savladjavaju svoja osećanja, na razvoj emocija deteta. U uvodnom delu radionice dat je primer koji pokazuje  uticaj odnosa roditelja prema deci bilo da je to stroga disciplina, ravnodušnost, razumevanje ili nedostatak discipline. Neki roditelji (kao u datom primeru) gube strpljenje zbog dečje nespretnosti, ponižavaju, galame, dok s druge strane postoje strpljivi roditlji koji pomažu detetu  bez nametanja svoje volje.
Drugi korak radionice je sažeto usmeno izlaganje o postojanju četiri emocionalna roditeljska stava od kojih je samo jedan ispravan.

1.Potpuno zanemarivanje osećanja. Roditelji koji zanemaruju dečja osećanja I smatraju ih beznačajnim propuštaju priliku da postanu prisniji sa detetom pomažući im da prebrode emocionalne veštine.
2. Suviše popustljivi roditelji. Roditelji sa ovakvim stavom primećuju osećanja deteta, smatraju da emocionalna kriza može biti korisna. Nekada su spremni čak i da podmite dete da ne bi bilo agresivno ili tužno.
3. Prezrivi koji ne poštuju dečja osećanja. Ovi roditelji najčešće kažnjavaju i osuđuju decu ne dozvoljavajući da čuju detetovu stranu priče.
4. Roditelji emocionalni dobrotvori ili učitelji. Ovakvi roditelji pomažu detetu da se umiri, pokušavaju da shvate šta ih je dovelo u takvo emocionalno stanje i pronalaze načine i rešenja za probleme.

Nakon izlaganja vodi se razgovor sa roditeljima o situacijama kada su oni reagovali na dečje emocije na pozitivan ili negativan način.
Treći korak radionice je podela roditelja u parove i priprema simulacije. Parovi dobijaju zadatke da simuliraju ponudjene situacije (npr.”Winx”, “Malo tiše”, “Plavi zec”, “Medvedova ženidba”) na četiri različita načina koji će pokazati četiri emocionlna stava roditelja.
Četvrti korak je simulacija. Parovi simuliaju svoje situacije dok ostali posmatraju.
Peti korak je vrednovanje  i analiza simulacije. Potrebno je identifikovati  stav prema dečjim emocijama navodeći naziv stava, vrdnovati uverljivost simulacije stava od  jedan do pet i navesti posledice takvog stava roditelja po emocionalni razvoj deteta.