Moderni agrobiznis menadžment u biofarmingu

Mnoga istraživanja u svetu pokazuju da tehničko-tehnološki progres, u odnosu na ostale proizvodne faktore, najviše doprinosi privrednom razvoju društva. Otuda i porast interesa da se nova tehnologija što uspešnije koristi u ostvarivanju ciljeva ekonomskog i socijalnog razvoja svake zemlje.

U ostvarivanju tako definisanih razvojnih ciljeva uloga poljoprivrede je veoma značajna. Takav značaj poljoprivrede ne proizilazi samo iz njene uloge u prehrani stanovništva, već i uticaja na prirodu okoline i očuvanja biološke ravnoteže. Tako je sa rastom stanovništva, odnosno porasta tražnje hrane i tehnološkim promenama, konflikt između poljoprivrede i životne sredine postaje sve veći.

U rešavanju ovih protivrečnosti potrebno je poći od zadovoljavanja potreba sadašnjih i budućih generacija uz očuvanje prirodnih resursa i poštovanje tehnološkog napretka, kao i ekonomskog i socijalnog razvoja društva. U tom pogledu, nove tehnologije, a posebno biotehnologija predstavlja generirajući faktor u ostvarivanju razvojnih ciljeva.

Polazeći od navedenog, za budućnost razvoja naše poljoprivrede i u celini proizvodnje hrane presudno je pitanje kako efikasno upravljati prirodnim resursima i inovativnim tehnologijama za ekološku proizvodnju hrane. Uloga menadžmenta u ostvarivanju ovih ciljeva predmet je analize ovog rada.

Završni rad Moderni agrobiznis menadžment u biofarmingu

1. Uloga i pojam agrobiznis menadžmenta

“Naše strpljenje će se ostvariti više od naše snage”

(Edmund Burke)

Izum reči “agribusiness” se pripisuje John Davis-u, zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi ( SAD 1956. god.) i vezuje se za pokušaj rešenja problema kontrole tržišta. Kod nas je ovaj termin lansiran početkom 1960-tih odakle se širio u drugim bivšim socijalističkim zemljama, danas zemljama u tranziciji.

Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa, proizvodne operacije na farmi, skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih.

Veština i sposobnost uspešnog vođenja biznisa u agraru se oslanja na savremene metode upravljanja u agrobiznis menadžmentu. Agrobiznis menadžment obuhvata posao, sposobnost i postupke upravljanja, faze u procesu rešavanja problema, razlike u efikasnosti individualnih agrobiznis menadžera, uspostavljanje ciljeva, prikupljanje i analizu podataka, odluke i njihovu realizaciju.

Agrobiznis menadžment je posao koji obavljaju agrobiznis menadžeri, oslonjeni na svoje sposobnosti, znanja i veština. Najbolji agrobiznis menadžeri jasno definišu probleme, ocenjuju ih, donose odluke, motivisani su i intelektualno otvoreni za protok informacija.

Završni rad Moderni agrobiznis menadžment u biofarmingu

Efikasan agrobiznis menadžment prvo postavlja ciljeve, zatim definiše probleme i na kraju analiziraju biznis alternative. Na osnovu toga se donose odluke u agrobiznisu, koje se potom realizuju.

Odgovoran agrobiznis menadžer preuzima odgovornost za pozitivne i negativne efekte, ocenjuju rezultate svog rada, koriguje svoje naredne akcije i prilagođava poslovnom okruženju koje se sve brže menja. Moderni agrobiznis menadžer u svakodnevnom radu treba da ovlada sledećim aktivnostima: tehničkim, komercijalnim, finansijskim i računovodstvenim. (Ljitić, B. Ž., Schnneberger, K. C., Osburn, D.D. 2006., str. 26)

Završni rad Moderni agrobiznis menadžment u biofarmingu

2. Osnovni elementi agrobiznis menadžmenta

Agrobiznis menadžment predstavlja upravljanje poljoprivrednim preduzećima i obuhvata veoma složen organizacioni sistem. U isto vreme on je i podsistem nacionalne privrede, kao sistema višeg reda. S bzirom na to, može se govoriti o više nivoa upravljanja, odnosno više nivoa agromenadžmenta. Upravljanje celinom agroindustrijskog kompleksa spada u domen makro agromenadžmenta, a upravljanje pojedinim organiyacionim delovima (poslovnim sistemima) u okviru agroindustrijskog kompleksa, u domen mikro agromenadžmenta.