Ptica se hrani pčelinjim voskom, ali joj u tome treba pomoć ljudi. Ptica obaveštava  zviždukom
ljude da je pronašla pčelinje gnezdo i poziva ih da je slede. Ljudi  dobijaju med a ptici daju ostatak
voštanog gnezda. Ptica sarađuje s još nekim sisavcima, ponajviše s jazavcem koji je dovoljno
snažan s jakim kandžama kojima može otvoriti pčelinje gnezdo. Ptica je  njegov vodič do gnezda.

Odbrambeni mutualizam

Jedan od primera ovog tipa mutalizma je obligatni odnos koji postoji izmedju mrava iz roda
Pseudomzrmex i biljke akacije (rod Acacia). U ovom odnosu mravi od akacije dobijaju hranu I
zaklon, a zauzvrat brane biljku od herbivora (tako da napadaju druge insekte, pa čak i krupnije
herbivore), kao i od drugih biljaka (uništavaju grane drugih vrsta biljaka koje se dodiruju sa
njihovim domaćinom, kao i biljke koje rastu u blizini, čime svom domaćinu osiguravaju više
svetla, vode i mineralnih materija).

Oprašivanje

je vrlo učestali oblik mutualizma izmedju biljaka i životinja. Polenova zrnca imaju

različite prilagodbe za lakše prihvaćanje za usne aparate i telo kukaca. U oprašivanju biljaka
najviše učestvuju kukci.

Često samu ulogu oprašivanja preuzimaju i ptice. Pouzdan pokazatelj toga su veliki crveni cvetovi
(kukci po pravilu ne vide crvenu boju). U slučaju kolibrija kao oprašivača cvetova, cvetovima nisu
potrebne latice, s obzirom da kolibira oprašivanje obavlja u vazduhu bez sletanja na cvet.

ZAKLJUČAK

Svaka životna zajednica izgrađena je iz velikog broja populacija različitih vrsta. Jedinke iste vrste, kao i
jedinke različitih vrsta stupaju u međusobne odnose, odnosno ostvaruje se određena interakcija među njima.
Interakcije mogu biti različitog tipa, pa ukoliko vrste jedna drugoj povećavaju verovatnoću preživljavanja
reč je o mutualizmu i kooperaciji.