1
Факултет за пословне студије и право
Универзитета „Унион-Никола Тесла“ у Београду
Наследна права адоптивних сродника
Породично и наследно право
Студент: Професор:
Александра Цветковић др Едит Дер Шерегељ
Бр. Индекса: I441-17
Београд, 8. децембар 2018.
2
Садржај:
Увод ................................................................................................................................3
НАСЛЕДНА ПРАВА АДОПТИВНИХ СРОДНИКА ...............................................4
Општа птавила о наслеђивању ....................................................................................4
Круг законских наследника ...............................................................................5
Први наследни ред .............................................................................................5
Права нужних наследника ................................................................................6
Права и дужности усвојиоца и усвојеника .....................................................6
Наследноправне последице усвојења у Југословенском праву .............................7
Српски грађански законик ...............................................................................7
Савезни закон о наслеђивању ..........................................................................8
Закон о наслеђивању у Србоји из 1974. године ..............................................8
Закон о наслеђивању Републике Црне Горе и Републике Српске ...............9
Закон о наслеђивању Србије из 1995. Године ...............................................10
Упоредноправни приказ наследноправних последица усвојења кроз историју ...11
Закључак ......................................................................................................................13
Апликативност ...........................................................................................................14
4
НАСЛЕДНА ПРАВА АДОПТИВНИХ СРОДНИКА
Општа правила о наслеђивању
Наследно право је настало упоредо са настанком државе и њеним правним уређењем. У то
време су важеће обичаје почеле да замењују правне одредбе. Наслеђивање је прелаз
имовине умрлог лица на његове наследнике. Имовина која прелази на друго лице зове се
заоставштина (hereditas). Умрло лице је оставилац (dekujus), а лица на која прелази
имовина су наследници. Да би наслеђивање наступило неопходно је да буду испуњене
одређене законске претпоставке, а то су смрт оставиоца, постојање наследника, постојање
заоставштине и правни однос позивања на наслеђе. Наследник може бити свако правно и
физичко лице, а оставилац може бити само физичко лице. Предмет наслеђивања могу
бити непокретности, ствари у својини физичких лица и права које је поседовао оставилац.
Код нас су основи позивања на наслеђе Закон и тестамент. Наслеђивање на основу
тестамента има приоритет, па је оно примарно, а законско наслеђивање је секундарно.
Основне чињенице законског наследног реда су сродство и брачна веза. У нашем праву је
изједначено крвно, адоптивно и брачно сродство. У нашем праву је прихваћен
парентеларно-линеарни систем наслеђивања. Закон о наслеђивању Србије из 1974. године
предвиђа да на основу закона умрлог наслеђују: његови потомци, његови усвојеници и
њихови потомци, његов супружник, његови родитељи и њихови потомци, његови дедове и
бабе и њихова деца. Ова лица наслеђују према наследном реду, а наследници из ближег
наследног реда искључују из наследства лица даљег наследног реда. Приоритет при
наслеђивању заоставштине умрлог имају његова деца, усвојеници и супружник.Они
наслеђују на једнаке делове.
Посебна правила наслеђивања постоје у наследним правима усвојеника. Закон о
наслеђивању предвиђа да усвојеник и његови потомци имају према аусвојиоцу апсолутно
иста наследна права као и усвојиочева деца и други његови потомци, осим ако при
усвојењу нису та права ограничена или искључена. Међутим, усвојеник и његови потомци
не наслеђују усвојиочеве сроднике нити његовог брачног друга. Закон о наслеђивању
5
предвиђа могућност да усвојеник и његови потомци не могу наследити усвојиоца уколико
је усвојилац поднео захтев за престанак усвојења,а после смрти се утврди да је захтев био
основан.
1
Круг законских наследника
Према закону оставиоца наслеђују његови потомци, његови усвојеници и њихови
потомци, његов брачни друг, његови родитељи и њихови потомци, његови дедови и бабе и
њихова деца. Законски наследници наслеђују умрлог по наследним редовима, па самим
тим наследници ближег наследног реда искључују наследнике даљег наследног реда.
Законски наследници су разврстани у три наследна реда.
2
Први наследни ред
Родоначелник првог наследног реда јесте сам оставилац. Њега најпре наслеђују његови
потомци (природна деца и усвојеници) и супружник умрлог на једнаке делове. Уколико
неко оставиочево дете или усвојеник не наследи (недостојно је, умре пре оставиоца,
завештањем је искључено из нужног дела наследства...), оставиоца наслеђују потомци тог
детета тако што добијају онај део који би добило његово дете да је могло да наследи. Код
примене прва представљања, које је заступљено у првом и другом наследном реду,
приоритет има потомак ближег степена сродства. Ако постоје два детета (било да је у
питању природно или усвојено дете) и брачни друг свако од њих добија по трећину
заоставштине оставиоца. У случају да има места за примену права предствављања, па
уместо оставиочевог детета дођу два оставиочева унука, они онда деле наследни део који
би добио њихов предак да је могао да наследи, па добијају по једну шестину наслеђа, а
оставиочев супружник опет добија трећину наследства, исто колико и оставиочево дете.
1
Лазаревић, Љ., Маљковић Б., Китаровић И., Приручник за полагање правосудног испита, Савремена
администрација, Београд, 1995., стр. 513-523; Антић, О., Наследно право, Правни факултет Универзитета у
Београду, Београд, 2010., стр. 23-47; Закон о наслеђивању, Службени гласник, Београд, 2015., стр. 21
2
Лазаревић, Љ., Маљковић Б., Китаровић И., Приручник за полагање правосудног испита, Савремена
администрација, Београд, 1995., стр. 520
