Nasledno Pravo – Zadaci

Definicije i podele

Nasledjivanje predstavlja prenos duhovnih i materijalni osobina i vrednosti sa predaka na potomke. Ono predstavlja lanac kontinuiteta.

Nasledno pravo je deo privatnog prava kojim se uredjuju pravni odnosi koji se ne gase smrću fizičkih lica čiji su oni nosioci. Ono uredjuje prelazak imovinskih i eventualno drugih prava sa ostavioca na njegove naslednike u trenutku njegove smrti.

Nasledno pravo u subjektivnom smislu označava konkretno ovlašćenje odredjenog lica (fizičkog ili pravnog) da na osnovu objektivnog naslednog prava stekne odredjena prava iz zaostavštine ostavioca.
Nasledno pravo u objektivnom smislu predstavlja skup pravnih propisa koji uredjuju nasledjivanje, i to nasledjivanje fizičkih lica.

Nasledno pravo (nauka) je nauka koja se bavi izučavanjem objektivnog i subjektivnog naslednog prava, njihovim istorijskim razvojem, teorijskim osnovama, njihovim vezama i odnosima sa drugim pravnim disciplinama, njihovim tumačenjem i praktičnom primenom, kao i pitanjima njihovog usavršavanja.

Osnovna načela:

1) Načelo univerzalnog nasledjivanja
2) Načelo ravnopravnosti
3) Načelo ograničenosti osnova pozivanja na nasledje
4) Načelo paralelnog odnosa pozivanja na nasledje
5) Načelo slobode zaveštanja
6) Načelo obavezne univerzalne sukcesije

Univerzalni sukcesor je naslednik u pravom smislu te reči. On dobija zaostavštinu u celini ili odredjenom njenom delu i on odgovara za ostaviočeve dugove. Singularni sukcesor stiče samo koristi iz zaostavštine, dobija odredjena prava iz aktive i NE odgovara za ostaviočeve dugove.